Жижовић Јеврем

Жижовић Јеврем
Жижовић Јеврем

 

 

име: Јеврем
презиме: Жижовић
име оца:
место: Ружићи
општина: Горњи Милановац
година рођења: 1884.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Јеврем је рођен 1884. године у селу Ружићима, тада општина Бољковци, Качарски срез, у Рудничком округу. Потиче из средње имућне сељачке породице и као пољопривредник је отишао у рат а демобилисан је као инжињеријски резервни капетан I класе. Жижовић Радоје као ђак гимназије са својим друговима добио је задатак да обиђу и интервјуишу некога ко је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Почетак разговора с Јевремом текао је отприлике овако:

О томе би се могло много и много писати рекао је Јеврем али теби као ђаку довољно је ово:

На солунском фронту је било много рововских борби, препада и напада, јуриша и контрајуриша у циљу потискивања непријатеља и заузимања одређених важних кота.
За ово су биране и коришћене најгоре прилике и мрачне ноћи. Јеврем је развијао план напада као потпоручник одабрао је једну чету људи и поднео тај план команди на одобрење. Команда је извршила преглед и разраду плана и одобрила планирани напад. Јеврем је одабрао људе и време сачекавши ноћ коју нико не би пожелео, пресекли су бугарске бодљикаве препреке и извршили на њих јуриш. Одбацили су Бугаре и заузели њихове ровове и неколико важних кота које су биле важне за нашу војску. У том окршају Јеврем је ишао на челу својих војника и теже је рањен у ногу. На брзу руку су га превили и продужили напад и до сванућа је било све готово. После овог догађаја Јеврем је јавно похваљен, његови су војници добили разна одликовања, а он Карађорђеву звезду са мачевима и унапређен је у чин капетана.

Тако је Јеврем испричао „школарцу“ ратну причу за његов први интервју.

Слични чланци:

Марковић Милисав

Марковић Милисав

При повлачењу из Срема рањен је у руку. Да не би пао у аустријско заробљеништво, пошто су мостови били порушени, Милисав је са оделом и пружјем препливао Саву и прешао на српску обалу.

Прочитај више »
Миловановић Драгољуб

Миловановић П. Драгољуб

Тај пут страдања никад нећу моћи да заборавим. Близу смо Љеша. Колико дана нисмо ништа јели!? Једног дана дадоше нам једну конзерву брашна на четворицу војника. У шаторском крилу замесисмо брашно па га затрпамо у пепео. Легнемо по шест у шатор, а ујутру – четворица су мртва.

Прочитај више »