име: Данило
презиме: Белимарковић
име оца: К.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1882.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
ТРОСТРУКИ ВИТЕЗ
Данило је пешадијски бригадни ђенерал у пензији и резерви. Рођен је 2. августа 1882. године у Београду. По свршеном шестом разреду гимназије Данило је ступио у нижу школу Војне академије 1898. године са XXXI класом. Свршио је пешадијски курс школе гађања.
Белимарковић је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918. године. За пешадијског потпоручника произведен је 1900, а у чин капетана II класе 1909. године. Мајор је постао 1913, а пуковник 1920. године. У чин бригадног ђенерала унапређен је 1927. године. Пензионисан је и стављен у резерву 1934. године. Био је: водник, ађутант пука, командир чете, командант батаљона, командант пука, на служби у штабу армијске области, а затим је био командант бригаде, командант места заступао је команданта дивизијске области, а затим је био помоћник команданта дивизијске области.
У рату 1912. године био је командир чете III пешадијског пука II и I позива. Године 1914. Данило је био командант батаљона VIII пешадијског пука Дунавске дивизије првог позива. Треба истаћи да је троструки витез ордена Карађорђеве звезде са мачевима, јер је четвртим редом тога ордена одликован три пута.
Данило Белимарковић је носио више одличја: Карађорђева звезда четвртог реда, Југословенска круна трећег и другог реда, Орден Светог Саве трећег реда, Бели орао с мачевима четвртог реда, Бели орао петог реда, Златна медаља за храброст, Медаља Краља Петра Првог, Медаља за војничке врлине, Албанска споменица, Споменица 1912, Споменица 1913, Споменица 1914/18, Свети Станислав с мачевима трећег реда, Француски Ратни крст с палмом и са звездом и Италијанска круна четвртог реда.
