име: Божидар
презиме: Ђуровић
име оца:
место: Виш
општина: Даниловград
година рођења: 1887.
година смрти: 1928.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Божидар Ђуровић је био коњички капетан I класе познат као јунак са Кајмакчалана, Цера и Доброг поља.
Божидар је рођен у селу Вишу, близу Даниловграда, 12. јануара 1887. године. Син је сељачких родитеља и потомак оних старих војвода из породице Ђуровић. Задахнут идејом чојства и јунаштва својих предака још као младић одлази од својих родитеља и ступа као питомац у Коњичку подофицирску школу у Београду и остаје у војсци као официр до смрти.
Балкански рат га је затекао као подофицира и пошто се у борбама истакао добија чин официра. За време балканског рата 1912. године показао је војничку и официрску храброст и био рањен.
Видно се истакао и 6. октобра 1914. године. Са својим ескадроном на обали Конске реке на друму Смедерево – Велика Плана 1915. године када је давао извештаје с положаја Турија о непријатељском кретању. Божидар се даље истиче на свим положајима на солунском фронту од Лерина и Грунишког виса, где је поново рањен и где чини чуда онако рањен када јуриша на непријатеља и бомбама га растерује из насељеног места. У свим борбама које су вођене на Кајмакчалану и до заузимања Битоља, Божидар показује извапредне резултате и личну храброст. Просто је немогуће набројати сва јунаштва Божидара Ђуровића. На Церу је погубио сина генерала Рајнера Кола – команданта Сарајева.
За ратне заслуге и војничке врлине Божидар је одликован двема златним медаљама за храброст „Милош Обилић“, Белим орлом с мачевима петог реда, Белим орлом са мачевима четвртог реда, Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, француским ратним крстом с палмом, енглеским одличјем за храброст и добио је три армијске похвалнице за јуначке подвиге.
Божидар Ђуровић је погинуо 1928. године у аутомобилској несрећи у време када је био на дужности заменика команданта V пука у Ваљеву.
