име: Спасоје
презиме: Ђорђевић
име оца: И.
место: Дражевац
општина: Обреновац
година рођења: 1889.
година смрти: 1968.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Спасоје је рођен 12. августа 1889. године у Дражевцу код Обреновца, а умро је 1968. године у Београду у Градској болници од запаљења плућа.
У рат 1912. године Спасоје је отишао са своја три брата: Благојем, Радојем и Чедомиром. Благоје је био као рањеник послат за Париз, где му је ампутирана лева нога. После рата је добио државну помоћ која је требала да се састоји од куће са окућницом, али је Благоје ту помоћ одбио са изговором да ће он сам такву кућу ускоро направити. После опоравка од готово четири године, када је своју телесну тежину готово удвостручио јер је из рата дошао са само 45 кг, оженио се, купио плац и саградио кућу. Иако тежи инвалид, уживао је у раду и животу, био је несебичан, познат, признат и вољен.
За заслуге и храброст на бојном пољу Спасоје је одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима за заслуге 1915. године. Поред Карађорђеве звезде са мачевима, Спасоје је носио Обилићеве медаље за храброст и све споменице за ратове Србије од 1912. до 1918. године.
Спасоје је пренет из болнице у Београду и сахрањен без икаквих војних почасти, по црквеном обичају, на Дражевачком гробљу, где су му сахрањена најстарија деце Катарина од 9 и Борисав од 22 године. Супруга му је још жива и живи у једном малом месту код Берна у Швајцарској.
Кћер Спасојева Радмила С. Ђорђевић још увек живи и ради у Београду и она је донела податке за свога оца Спасоја И. Ђорђевића.
