име: Михајло
презиме: Јовановић
име оца: Љ.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1877.
година смрти: 1939.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, википедија
Михајло Јовановић је као ђенералштабни пуковник најпре био помоћник а на солунском фронту начелник штаба Треће армије.
Раније је обрађен Бранко Јовановић пуковник као командант Коњичке дивизије. Могуће је да су они браћа јер су Михаило и Бранко на фотографијама веома слични па се може догодити да је реч о истој личности. Међутим, у списку носилаиа Карађорђеве звезде са мачевима уписан је Бранко Јовановић. Ако је у питању исто лице овде је реч о Михајилу а не о Бранку Јовановићу. Само по сличности на фотографијн није се смело јелно име изоставити.
Додатни подаци са википедије:
Михајло Љ. Јовановић, рођен је 10. јанура 1877. године у Београду.
Основну и средњу школу завршава у Београду. Након завршене средње школе уписује војну академију 1893. године. Потиче из официрске породице. У Војну академију ступио је 1893. године. По завршетку војне академије произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1896. године.
Са чином капетана придружио се официрима који су сковали заверу против краља Александра Обреновића. У чин пуковника унапређен је 1915. године, а у чин ђенерала 1923. године.
Обављао је дужности командира вода, батерије, ађутанта начелника Главног ђенералштаба, комамдира чете у пешадији, помоћника и начелника Ђенералштаба дивизијске области (Моравске и Тимочке).
Од 1910. до 1914. године био је ађутант краља Петра, професорски помоћник и професор у Војној академији (Историја ратне вештине и Тактика), а од 1913. до 1914. године био је начелник Ђенералштаба дивизијске области (Дунавске) и шеф ђенералштабног одсека Општевојног одељења Министартва војног.
У рату 1914-1918. године био је шеф ђенералштабног одељења Министарства војног, помоћник начелника Штаба 1. армије, начелник Ђенералштаба Шумадијске дивизије 1. позива и начелник Штаба 2. и 3. армије.
За своју дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим и страним одликовањима.
Објавио је више чланака у „Ратнику“.
