На аустроугарској страни
Овај дан је био логична последица ситуације у коју је командант V аустроугарске армије ставио 9 пешадиску дивизију, дајући јој 18 августа, око 22 часа, наређење да у току 19 августа одржи положај Рашуљача – Тодоров Рт (Косанин Град) до доласка групе генерала Тршћанског у висину Скакалишта, а потом да наступа преко Текериша – Кика – к 330 -Букорске Главе на планину Влашић.
Међутим, 18 августа увече, 9 дивизија је била не само при крају своје моћи већ се налазила и у тешкој тактичкој ситуацији створеној избијањем трупа Комбиноване дивизије на гребен Цера (Тројан). Било је очигледно да ће се та ситуација у току ноћи 18/19 августа и у току дана 19 августа још више погоршати и претворити у обухватно стезање преко гребена Цера и његових јужних огранака с једне стране, и преко Спасовине и Велике Главе е друге стране. У таквој ситуацији није се ни у ком случају могло очекивати да 9 дивизија истраје на свом положају до доласка групе Тршћанског, која је била удаљена од Скакалишта око 20 км, а поред тога имала је да пред собом савлађује отпор Шумадиске дивизије I позива и Коњичке дивизије.
На помоћ 13 корпуса такође се није могло рачунати, јер је ситуација на његовом десном крилу била погоршана присуством Моравеке дивизије II позива, а акција његовог левог крила, ради помоћи 9 дивизији, могла се парирати левим крилом Моравске дивизије I позива.
Према томе, кључ решења ситуације 19 августа био је у отпору 9 пешадиске дивизије, у њеној сопственој снази, а не у помоћи са стране. Ништа није могло 19 августа изменити њену судбину, а тиме ни судбину Церске битке. Тако је ова дивизија решила судбину Церске битке, на штету целе Балканске војске. Само, до овога није дошло њеном кривицом, већ кривицом команданата V аустроугарске армије и Балканске војске, који су јој такву улогу доделили.
Када се има у виду да је Балканска војска имала 10 дивизија, а да је на пресудном делу битачне просторије имала свега једну дивизију (9 пешадиску дивизију), тј. десетину целокупне снаге, онда је то редак пример повреде начела економије снага, како од стране Поћорека, тако и од стране његовог команданта V армије, генерала Франка, који је од 5 својих дивизија оставио саму 9 пешадиску дивизију да му одлучи судбину армије.
Случај команданта Балканске војске, Поћорека, још је тежи кад се узме у обзир да је он у ту своју непромишљену експедицију увукао још и 4 дивизије (7. 29, 31 и 32) из II аустроугарске армије, одређене за дејство на Руском фронту (у Галицији). Узевши у обзир и те 4 дивизије, излази да је од укупно 14 дивизија, ангажованих против Српске војске, судбину Балканске операције решила свега једна дивизија (9 пешадиска дивизија), дакле четрнаести део целокупне снаге.
На српској страни
Иако напад Церске маневарске групе II српске армије у току 18 августа није био обједињен нити довољно енергичан, да би ова двапут бројно јача и тактички надмоћнија група још у току 18 августа могла ликвидирати отпор 9 аустроугарске дивизије пред собом, ипак се 18 августа увече осећало да је победа на прагу. Присуство комапданта II српске армије на Кику и једног дела његовог штаба на Радоњића Брду било је такође предзнак блиске победе.
У току 19 августа Церска група је била знатно енергичнија у своме нападу но у току 18 августа. Заузећем Косаниног Града од стране десне колоне Комбиноване дивизије, њена тактичка ситуација се још више побољшала, а узајамно помагање њених дивизија (Комбиноване и Моравске I позива) било је, присуством команданта II српске армије и његовим утицајем на бој, тешње везано, док је отпор 9 дивизије све више малаксавао. Све је ово довело до победе Церске групе још у подне 19 августа и до отступања 9 аустроугарске дивизије у току поподнева долином р. Лешнице ка Дрини.
Овом својом победом Церска група решила је бој код Текериша, а тиме и Церску битку, јер се неуспех 9 дивизије претворио у општи неуспех V аустроугарске армије, а њено повлачење повукло је собом и повлачење 13 корпуса у долини Јадра и из рејона Крупња.
Овој победи Церске групе допринеле су у току 19 августа Шумадиска дивизија I позива, својом борбеном упорношћу против групе генерала Тршћанског на правцу од Шапца, и III српска армија задржавањем и привезивањем 13 корпуса у долини Јадра. И једна и друга онемогућиле су пружање помоћи усамљеној 9 дивизији.