Повлачење V аустроугарске армије у Босну
8 корпус
9 пешадиска дивизија успела је, благодарећи слабом надирању Срба, да се 20 августа до 18 часова са свим својим деловима пребаци у Босну преко моста код Јање, праћена само артиљериском ватром српске Комбиноване дивизије.
Остаци 21 дивизије, под командом новог команданта, генерал-мајора Панеша, прикупили су се, изузев групе Подгајског, у току ноћи 19/20 августа у простору с. Прњавор – Карапанџин Гроб – Ново Село, одакле су око 4 часа 20 августа наставили повлачење преко моста код Самуровића Аде (према Амајлији) у Босну, ка Бијељини. Са групом Подгајског није било везе. 6 пешадиски пук посео је мостобран на десној обали Дрине код Самуровића Аде.
Група пуковника Подгајског (три и по батаљона, 1 ескадрон, 3 топовске и 2 хаубичке батерије), код које се налазио и бивши командант 21 дивизије, Пшиборски, ноћила је 19/20 августа на Радловцу (југоисточно од с. Цуљковића). Ова група није примила заповест генерал-мајора Панеша за повлачење нити је ма шта знала о повлачењу 8 корпуса у току 19 августа. Група се држала на утврђеном и полукружном положају од Мађарског Гробља, преко с. Грушића, Шибова до Дуге Шуме. У средини тог полукруга било је збијено 5 батерија, а 1 батаљон (као резерва) и 1 ескадрон вршили су обезбеђење позадине са патролама према с. Слатини, с. Бојићу, с. Дворишту, Скакалишту.
Ујутру почев од 6 часова, артиљерија ове групе тукла је гребен Цера од Тодоровог Рта до Тројана. Међутим, од 8 часова појавила се српска пешадија, која је преко Брестовца и Нешиног Брда наступала ка с. Десићу у обухват десног крила групе Подгајског. Око 11 часова почели су стизати српски пешадиски делови из с. Радовашнице ка десном боку и позадини одреда, због чега је пуковник Подгајски наредио повлачење на Цуљковачки Гребен, што је извршено, после 13 часова, уз губитак 3 топа и 3 каре. Но, како је добијен извештај да се 8 корпус повукао преко Дрине, то је повлачење ове групе настављено правцем преко с. Рибара и Прњавора, при чему је напуштена 1 хаубица са 4 каре због препада српске коњице. Око поноћи група Подгајског прешла је преко моста према Амајлији, а потом је мост уништен.
Губици 21 ландверске дивизије изиосили су (у току Церске битке); 3.700 људи (25% људства), 20 артиљериских оруђа и много коња и материјала. Само 28 пешадиски пук (прва жртва ноћног судара више Текериша) изгубио је 1.400 војника и официра, тј. 45% свог људства. Најтеже је падао морални слом дивизије, јер су на њу бацали кривицу за све недаће V аустроугарске армије.
13 корпус
36 пешадиска дивизија са 11 брдском бригадом, од подне 20 августа била је на висовима источно од Лознице, штитећи повлачење јужне корпусне групе (42 домобранске дивизије и 13 пешадиске бригаде од Моравске дивизије I позива, која је наступала из долине Јадра.
36 дивизија и 11 брдска бригада прешле су Дрину преко моста код с. Батара у поноћ 20/21 августа.
42 домобранска дивизија сгигла је тек увече 20 августа источно од Лознице, пошто јој је много сметала комора која се повлачила испред ње. Код Лознице је у току 21 августа борбом против Моравске дивизије I позива омогућила силазак 13 бригаде са Гучева, а Дрину је прешла преко моста код хана Палатора 21 августа до 19 часова.
13 пешадиска бригада изишла је на гребен планине Гучева у циљу заштите јужног бока корпуса. Она је, заштићена 42 дивизијом код Лознице, успела да сиђе с Гучева и прешла је Дрину преко газа код села Козлука 21 августа.
III српска армија кренула је касно у наступање за 13 корпусом; дејство Тимочке дивизије I позива такође је закаснило, а Моравска дивизија I позива, која је била према боку и позадини 13 корпуса, држала се неактивно, те је 13 корпус неузнемиравано доспео на прелазе Дрине код Батара (мост), Хана Палатора (мост) и Козлука (газ).