Иако је командант II српске армије још од 19 августа у подне, када је био сломљен отпор 9 аустроугарске пешадиске дивизије на Рашуљачи, тражио од команданата Комбиноване и Моравске дивизије I позива да врше енергично гоњење, само је лева колона Комбиноване дивизије гонила у стопу 9 дивизију у долини Лешнице. Њено је чело, око поноћи 19/20 августа, избило на Видојевицу.
Остале колоне II српске армије биле су заостале у гоњењу и заноћиле су 19/20 августа:
десна колона Комбиноване дивизије са претходницом на Веселиновом Врху, а са главнином на Косанином Граду;
Моравска дивизија I позива са десном колоном на гребену планине Иверка, а са левом код с. Д. Бадање.
Коњичка дивизија није ни гонила 19 августа, те је 19/20 августа заноћила на свом положају Љигин Гроб – Стари Виногради – Сувача – Белеге – к 284.
За 20 август командант II српске армије наредио је: Шумадиској дивизији I позива да што тачније сазна снагу непријатеља пред собом и о томе извести, како би командант II армије могао предузети одговарајуће мере;
Коњичкој дивизији да предузме извршење раније наређеног гоњења непријатеља преко Лешнице;
Комбинованој дивизији да са потребним деловима поседне Видојевицу и њене огранке, те да олакша Коњичкој дивизији гоњење непријатељских делова који су се ноћас појавили пред њом (група пуковника Подгајског).
Рад појединих дивизија
Коњичка дивизија. – У току ноћи 19/20 августа Коњичкој дивизији стављени су привремено на расположење 13 пешадиски пук I позива са једном пољском брзометном батеријом и једним батаљоном 15 пешадиског пука I позива.
У 5.30 часова командант дивизије издао је заповест за гоњење у три колоне:
десна колона (1 коњички пук, 1 батаљон 13 пешадиског пука и 1 коњичка батерија) гони правцем стари Виногради – с. Цуљковић – с. Бела Река – с. Прњавор;
лева колона (4 коњички пук, 1 батаљон 13 пешадиског пука, 1 батаљон 15 пешадиског пука и 1 коњичка батерија) гони правцем Белеге – с. Десић – Бобија – с. Чокешина и даље ка Лешници;
десна побочница (Шумадиски дивизиски коњички пук, 1 чета пешадије) креће правцем с. Бојић – с. Слатина – Бели Камен – с. Добрић – с. Липолист;
резерва (2 коњички пук, 1 батаљон 13 пешадиског пука, 1 батерија Тимочког артиљериског пука) креће за левом колоном.
Коњичка дивизија је имала пред собом групу пуковника Подгајског у полукружном положају: од Мађарског Гробља, преко с. Грушића, Шибова до Дуге Шуме. Десна колона Коњичке дивизије, наступајући ка фронту ове групе (три и по батаљона и 5 батерија) заплела се у фронталну борбу, у коју је била уведена и сва дивизиска резерва, тако да је тек око 13 часова борба попустила због притиска леве колоне на десни бок и позадину групе Подгајског. Непријатељ је отступио ка с. Липолисту, а десна колона је, око 18.30 часова, избила на Цуљковићку Косу.
Лева колона је, дејством противу десног крила и бока групе Подгајског, натерала непријатеља на повлачење. У даљем свом продирању та је колона избила на Косовац, одакле је дејствовала ватром на непријатељску колону која је отступала ка с. Прњавору.
2 коњичка бригада (2 и 4 коњички пук) задржана је главнином код с. Прњавора, а предњим деловима на Дрини. Остатак Коњичке дивизије био је на обема обалама Беле Реке на линији Косовац – Високи Парлог – Главице.
Комбинована дивизија. – Тежња команданта Комбиноване дивизије 20 августа била је, најпре, да чврсто поседне Видојевицу и да на њој добије ослонац за гоњење. У том циљу је 2 батаљон 6 прекобројног пука са митраљеским одељењем и 1 батеријом посео Видојевицу, где се око 11.45 часова прикупио и 6 пешадиски пук II позива; 2 батаљона 6 прекобројног пука били су у резерви код с. Слатине (к 328).
Непријатељска 9 пешадиска дивизија повлачила се преко Лешнице ка мосту на Дрини према Јањи, при чему је тучена ватром батерије са Видојевице. После 11.45 часова са Видојевице су упућени 6 пешадиски пук II позива и 6 прекобројни пук у гоњење ка мосту западно од Лешнице, са задатком да овладају мостом и поседну ужи мостобран на левој обали Дрине.
На Видојевици је задржан 1 батаљон 6 прекобројног пука са батеријом и водом митраљеза.
Претходнички батаљон 6 пешадиског пука II позива ушао је у Лешницу у 12.45 часова и наступао ка Дрини, а чело главнине ушло је у Лешницу у 14 часова. На десној обали Дрине код моста налазила се 1 непријатељска чета са 2 митраљеза на ужем мостобрану, коју је претходнички батаљон протерао преко Дрине.
Десна колона Комбиноване дивизије, не наишавши на озбиљан отпор, стигла је око подне челом на Видојевицу и сменила батаљон 6 прекобројног пука. Једна и по пољска батерија постављена је на Шанцу, и она је почела тући мост на Дрини и непријатељску пешадију и комору код Новог Села.
Комбинована дивизија заноћила је у распореду: 1 прекобројни пук и 2 хаубички дивизион на линији Парлог – Јадранска Лешница; 5 прекобројни пук и 3 пољски дивизион на линији Видојевица – Слатина; 6 прекобројни пук око Лешнице; 6 пешадиски пук II позива источно од Лешнице; 2 прекобројни пук на Парлогу (к 288) у дивизиској резерви.
Моравска дивизија I позива. – Изјутра тога дана 1 пешадиски пук са 1 пољском батеријом и 2 батаљона 3 пука био је на Вучијем Пласту; 2 пешадиски пук са 2 пољске и 1 хаубичком батеријом на Балвану; 3 пешадиски пук (без 2 батаљона) са 1 батеријом био је на Поповом Парлогу; 16 пешадиски пук у Д. Бадањи. Два непријатељска батаљона отступала су косом више Јаребичке Цркве.
У 10 часова примљена је заповест команданта II српске армије ове садржине: „Пошто се непријатељска одељења налазе још на десној обали Јадра, штитећи по свој прилици повлачење својих трупа низ Јадар или ка Крупњу, наредите да се та одељења протерају и тиме онемогући непријатељски саобраћај низ Јадар и ка Крупњу. Уопште је потребно сада енергично наступати, те да се онемогући иепријатељу повлачење. Према овој заповести командант Моравске дивизије I позива кренуо је трупе са Иверка, и то:
група са Поповог Парлога (2 батаљона 3 пешадиског пука и 1 пољска батерија) путем Попов Парлог – Јаребичка Црква;
група са Балвана (2 батаљон 2 пешадиског пука и 1 пољска батерија) путем Балван – Стража – Јадар.
Трупе са Вучјег Пласта имале су да упуте један батаљон и једну батерију на косу код с. Брадића, те да са те косе дејствују на непријатељске делове који би отступали долином Јадра.
Тек око 17 часова поједини батаљони Моравске дивизије I позива спустили су се са Иверка у долину Јадра.
У 17 часова командант Моравске дивизије I позива издао је заповест за груписање дивизије, у циљу даљег извршавања задатка:
1 пешадиски пук да заузме линију Г. Добрић – Медњак – Голо Брдо;
2 пешадиски пук са 2 батерије да заузме линију Читлук – с. Брадић – с. Брњац;
3 пешадиски пук са једном батеријом да заузме линију с. Брњац – Велико Село;
16 пешадиски пук са 2 пољске и 1 хаубичком батеријом у резерви на Балвану.
Наступање Тимочке дивизије 1 позива. – Тек после 4 часа изјутра 20 августа могло је почети развијање Тимочке дивизије I позива за напад у оваквом распореду:
лева колона (14 пешадиски пук, два батаљона 20 пешадиског пука и три пољске батерије) са Страже преко Џелепишта напада у бок непријатеља на Марјановића Вису;
десна колона (15 пешадиски пук и две пољске батерије) са Великог Виса преко Осоја напада на леви бок непријатеља на Кику;
општа резерва (два батаљона 20 пешадиског пука) креће се позади леве колоне.
Пошто се око пола ноћи 19/20 августа сазнало да је Марјановића Вис повраћен, и пошто је са њега нападао на Кик 3 прекобројни пук с једном брдском батеријом, то је левој колони наређено да напада преко левог, а десној колони преко десног крила Осоја и делом преко с. Д. Бадање.
За непријатеља се мислило да држи Кик са два батаљона, 2 топа и једним митраљеским одељењем и да је развучен на положају. Непријатељ је био брзо поколебан и почео је нагло отступање у правцу с. Јаребице и Јаребичке Цркве и самом долином р. Јадра.
Око 10 часова трупе Тимочке дивизије I позива избиле су на Кик и одатле упућене у гоњење: лева колона преко М. Граца и Пушкаревца на Велики Градац; десна колона у правцу Јаребичке Цркве. Непријатељ је дао слаб отпор код Јаребичке Цркве и на Великом Грацу.
По избијању главнине десне колоне код Јаребичке Цркве и леве колоне на линију Пушкаревац – Мајдан, примљено је, око 18.15 часова, наређење команданта II српске армије да се Тимочка дивизија I позива, чим је у гоњењу пређу трупе III српске армије, прикупи код Јаребичке Цркве, а затим да одмах одмаршује преко Текериша у с. Мровску.
Поглед на дејство II српске армије 20 августа
Док се командант II српске армије свим силама упињао да извојевану победу на Церу – Иверку што боље експлоатише енергичним гоњењем, у правцу Дрине и левог бока и позадине 13 корпуса у долини Јадра, дотле су његови команданти дивизија и у току 20 августа радили сувише опрезно и без довољно елана који је потребан при гоњењу. Тако су спорим наступањем својих дивизија у току 20 августа дозволили аустроугарској V армији да се некажњено и у реду пребаци преко Дрине у току тога дана (8 корпус) и у току ноћи 20/21 август (36 дивизија и 11 брдска бригада).
Коњичка дивизија која је пред собом имала сигуран плен, усамљену групу пуковника Подгајског (три и по батаљона, 1 ескадрон и 5 батерија) на Радловцу (између с. Грушића и с. Цуљковића), уместо да изврши маневар у циљу окружења, што би довело до заробљавања те групе – губи време и даје излишне жртве у бесциљном фронталном нападу, вршећи само наткриљавање десног крила и дејство у десни бок те групе.
Па и приликом повлачења те групе ка Дрини, Коњичка дивизија не врши паралелно гоњење, већ само фронтално потискивање и тиме овој дозвољава да се, по цену губитака само 3 топа и 3 каре, спасе уништења и умакне преко моста код Амајлије. Ово је тим чудније што је ова група у свом саставу имала само пешадију и артиљерију, која се спорије кретала од Коњичке дивизије.
Комбинована дивизија:
Десна колона ове дивизије, због слабог надирања у току 19 августа, закаснила је са паралелним гоњењем гребеном Цера, јер је стигла на Видојевицу тек 20 августа око подне, кад је 9 пешадиска дивизија завршила пребацивање преко моста код Јање.
Лева колона губи пре подне 20 августа око добијања наслона на Видојевицу, уместо да се још у зору тога дана бацила у напад на 9 пешадиску дивизију, која се у то време још налазила у рејону Лешнице, те да је растроји пре но што се дочепа моста код Јање.
Моравска дивизија I позива, уместо да 20 августа изјутра предузме енергично паралелно гоњење правцем Голо Брдо – с. Обреж – с. Шор ка мосту на Дрини код с. Батара (на Ади Курјачици) и отсече отступницу 36 пешадиске дивизије и 11 брдске бритаде, које су од подне 20 автуста стајале на висовима источно од Грнчарског Гробља (положај Гниле – с. Липница), стајала је неактивно на гребену Иверка (Вучији Пласт – Балван – Попов Парлог). А кад је командант ове дивизије, у 10 часова, добио наређење команданта II српске армије да протера непријатељске делове на десној обали Јадра, он уместо да за извршење тог задатка упути слабије делове, а да са дивизијом предузме паралелно гоњење ка мосту на Дрини код с. Батара, спушта целу дивизију са гребена Иверка у долину р. Јадра, ради поседања положаја с. Читлук – Брадић – с. Брњац – Велико Село. Тиме се Моравска дивизија I позива лишила свог повољног бочног положаја у односу на фронт 36 пешадиске дивизије и 11 брдске бригадс, изгубила цео дан 20 август у бесциљном покрету и спуштању са гребена Иверка ка долини р. Јадра и дозволила 36 пешадиској дивизији и 11 брдској бригади да на миру проведу 20 август на положају источно од Грнчарског Гробља, а да се у току ноћи 20/21 августи неузнемирене пребаце преко моста код с. Батара.
Јединствено повољна, али нажалост пропуштена прилика за паралелно гоњење.
Тимочка дивизија I позива извршила је 20 августа најпре непотребно наступање са Влашић Планине у правцу већ повраћеног Марјановића Виса, а потом ка Кику (између Церничке Реке и Јадра), кад се главнина 36 пешадиске дивизије била већ повукла ка висовима источно од Лознице. Та промашена акција Тимочке дивизије I позива била је последица њеног погрешног и закаснелог маневра.
У свом наступању са Влашић Планине преко р. Јадра, Тимочка дивизија I позива пресекла је правац наступања Дринске дивизије II позива, те је дошло до укрштања трупа.