име: Петар
презиме: Никшић
име оца: Ж.
место: Сремчица
општина: Београд
година рођења:
година смрти: 1951.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
О Петру Ж. Никшићу у књизи другој „Видов-дан“ на страни 82 записано је следеће:
„Резервни поднаредник Петар Ж. Никшић, водник IV чете првог батаљона Дунавских трећепозиваца, сељак из београдске Сремчице, одликовао се у свакој прилици где је ступио у борбу, нарочито код Београда, где ја са четом славног палог Ристе Милишића први прешао преко Саве на непријатељско земљиште. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима“.
Аутор је ових дана обишао потомке Петра Ж. Никшића и разговарао са њима. Они су сумњичави, јер је Никшићу замерено што је одржао неки говор за време окупације па сматрају да о њему не треба ништа писати. Показали су његова одличја и његову легитимацију за бесплатну вожњу по основу Карађорђеве звезде са мачевима. У Сремчици су њега звали „Сенатор“. Многи неоправдано сматрају да је он примио нечији туђи орден односно неког погинулог ратника. Без обзира на то што многи Петра нису подносили ова сумња је без икаквог основа. Аутор ове књиге је пронашао указ којим је Петар Ж. Никшић одликован Карађорђевом звездом са мачевима. А ево од куда та сумња потиче. У списку носилаца Карађорђеве звезде са мачевима уписан је Николић Петар земљорадник из Сремчице, носилац Златног војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима. Он је одликован посебним указом а посебним Петар Никшић. Према томе два човека су добила два ордена Карађорђеве звезде са мачевима, два Петар, један Никшић а један Николић.
У Сремчици је стварно живео и Петар Николић, којега се најстарији Сремљани сећају као досељеника из Срема који је на солунском фронту стекао Карађорђеву звезду са мачевима и погинуо. Од њега нема потомака и после објављивања ове књиге и обадва указа, о Петру Николићу и Петру Никшићу писац хронике о Сремчици професор Сава ће вероватно истражити и порекло Петра Николића који је остао да чува вечну стражу на Солунском фронту, па ће вероватно и Сремљани једној од многобројних безимених улица где данас живи око 40.000 становника дати име познатог сремљанског витеза Петра Николића.
У Сремчици је живео и трећи витез Радоје Марковић кога су сремљани заборавили а који је као и Николић погинуо на солунском фронту. О њему ће се посебно писати и објавити његова фотографија.
Петар Ж. Никшић је умро у седамдесетдеветој години 1951. године и сахрањен на гробљу у Сремчици.
