Букурешка мировна конференција

Поред свих настојања бугарске дипломатије да на друге свали одговорност за рат, истина се није могла сакрити. Бугарски напад на Србију и Грчку брзо је разобличен.

Чим је избио међусавезнички рат, руска влада, помагана и подржавана од Француске, настојала је да се војне операције што пре обуставе, те да се закључи мир под условима који не би елиминисали све могућности за обнављање Балканског савеза у будућности.

Мировна конференција у Букурешту почела је са радом 30. јула 1913, уз асистенцију посланика шест великих сила.

Још пре потписивања Букурешког мира, аустроугарска и руска влада дале су званичне изјаве да задржавају право ревизије споразума постигнутог између балканских земаља.

За разлику од првог балканског рата - који је, упркос томе што су га водиле балканске монархије, био ослободилачки и прогресиван, тј. користан за даљи друштвено-економски развитак балканских народа - други балкански рат је био неправедан, и по циљевима зараћених страна, и по објективним историјским последицама.

Појединачни опис и коначна бугарско-српска граница, Уговор о миру и Споразум о граници Српско-Црногорској закључен између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе