Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Деснокрилној Моравској дивизији II претстојао је задатак да 27 октобра избијање из Качаничке Клисуре и, дејствујући са северозапада, овлада положајима према Скопљу. Зато је, не знајући да су делови 1 армије претходног дана ушли у Скопље, командант дивизије одлучио да настави марш у три колоне са свим потребним обезбеђењима, па је у том смислу, у 5 часова издао потчињеним командантима наређење, а одмах затим интервенисао код команданата армије да делови Дринске дивизије II што пре смене батаљон код с. Драмњак и чету код Липљана.
У духу наређења команданта дивизије колоне су отпочеле своје покрете.
Десна колона је кренула из с. Глобочица у 7 часова и око 10 часова стигла у с. Режанце. Пошто је успоставила везу са средњом колоном, наставила је марш ка Скопљу преко с. Кучково и око 16 часова дошла до Новог Села, где је занаћила. У току марша није наишла на отпор непријатеља, али притом, због рђавог извиђања, није уочавала опасност са правца Тетова, где су се у то време били прикупили делови 6 и 7 корпуса и Приштинског одреда у јачини око 8 – 10.000 војника. Зато се с те стране није ни осигуравала одговарајућим снагама за време марша, па чак на коначишту, сем непосредних осигурања. Међутим, јако преморене и деморалисане непријатељске снаге нису испољили никакау активност у правцу десног бока Моравске дивизије II, иако им је било познато да ова дивизија наступа ка Скопљу.
Средња колона је кренула друмом кроз Качаничку Клисуру нешто после 6 часова. Напред су се кретале чете које су провеле ноћ у Клисури, за њима пионирска чета која је рашчишћавала пут, док су се два батаљона кретала преко коса са обе стране Клисуре, разоружавајући шиптарске збегове по шумама поред друма. Пут кроз Клисуру је био доста рђав, на многим местима јако сужен одроњавањем, усто закрчен напуштеном турском артиљеријом, колима и шиптарским збеговима, што је све отежавало кретње трупа, нарочито артиљерије.
Око 12 часова, кад је чело дивизиске главнине стигло до Елес Хана, сазнало се да је Скопље ослобођено још прошлог дана, о чему је одмах извештен и командант дивизије. Покрет је настављен, и око 17 часова колона је стигла до Чучерског потока (западно од с. Чучер) где се задржала и заноћила.
Лева колона је, почев од 6 часова, наступала преко с. Никовце, гребеном, ка Скопљу. Не наилазећи на отпор непријатеља, разоружавајући шиптарско становништво по успутним селима и збоговима, колона је око 17 часова стигла до с. Кучевиште и овде сазнала да је Скопље ослобођено.
Тако је Дивизија, не знајући да је Скопље ослобођено, прошла овога дана око 30 км, крећући се по врло тешком земљишту у три знатно раздвојене колоне и са пуним маршевским обезбеђењем. Она је заноћила у следећем распореду: десна колона у биваку код Новог Села; средња колона, са Штабом дивизије, на Чучерском потоку; лева колона код с. Кучевиште.
У позадини Дивизије остали су: 2 батаљон 3 пука код с. Драмњак, по једна стрељачка чета у Липљану, Урошевцу и Качанику, као посаде; две стрељачке чете у Урошевцу, као страже код позадинских ешелона; пионирски полубатаљон у Качаничкој Клисури ради оправке пута; коњички дивизион, са штабом у Урошевцу, био је распоређен по релејима на путу Урошевац – Гњилане, ради одржавања везе са главнином Армије; две пољске болнице у Приштини и једна у покрету ка Качанику.
Наступиње левокрилне групе
Овога дана је требало да Моравска бригада I избије на линију Било – Пупљак, пошто претходног дана није достигла тај циљ. Наступајући гребеном Скопске Црне Горе, иза 3 пука Моравске дивизије I, лошим путем, по хладном и ветровитом времену, она је тек увече око 19 часова стигла на Било (к. 1626), где је преноћила, обезбеђена претстражом на положајима југоисточно од Била, у додиру са 3 пуком Моравске дивизије I који се био прикупио на Пупљаку (тт. 1625). Пољска батерија и позадински ешалон стигли су у Куманово, одакле су имали да дођу у састав Бригаде преко с. Матејча и Пупљака.
Шумадиска дивизија I наставила је покрет ка Куманову правцем с. Белаковце – с. Извор – с. Слупчане – с. Режановце, где је челом стигла увече и ту се задржала, док су пољска и хаубичка артиљерија и позадински ешелон са осигуравајућим пешадиским деловима, заобилазним путем кроз Кончуљску Клисуру стигли до Бујановца.
Дивизија је заноћила на простору с. Слупчане – с. Рожановце, тако да је на левом крилу, код с. Режановца, био 10 пук, у средини 11 и 12 пук, а на десном крилу, према с. Слупчане, 19 пук.
Армиска коњица стигла је овога дана у Куманово, док се Штаб армије и даље налазио у Гњиланима.