Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
После дугих и напорних маршева, 3 армија се 28 октобра прикупљала на просторији код Скопља, где јој је, с обзиром на општу ситуацију, претстојао размештај ради одмора.
У духу наређења команданта места у Скопљу, командант деснокрилне Моравске дивизије II наредио је својим јединицама да се прикупе фронтом према Тетову у циљу обезбеђења и извиђања на правцу Тетова, тако да 1 пук осигурава рејон од с. Рогачево до с. Кучково, 2 пук рејон од с. Кучково на југ до Вардара, док се 3 пук (без једног батаљона), у улози дивизиске резерве, имао прикукупити код Бардовачког виса (Пелушка тт. 307), коњички дивизион код Чучерског потока, а позадински делови у Елес Хану.
Као што се види, требало је да читава Дивизија буде оријентисана на обезбеђење према Тетову. Изјутра, између 8 и 9 часова, стигао је до Чучерског потока 2 пук I, а ка Тетову је упућен и један батаљон 16 пука Моравске дивизије 1 армије, који су упућени из Скопља да с тих праваца обезбеде град. Разуме се, делови 1 армије су се вратили у Скопље, пошто су због присуства Моравске дивизије II на том правцу били сувишни. Тако је Моравска дивизија II овога дана дошла у везу с трупама 1 армије, али не и с осталим јединицама армије.
Људи и стока били су веома уморни. Позадински делови били су далеко заостали, и војници су већ четири дана примали само суву храну. Усто, убрзо су од извиђачких патрола примљени извештаји да не прети никаква опасност с правца Тетова. С обзиром на све ово, командант дивизије је изменио своја ранија наређења, те је 1 пук добио налог да остане код Новог Села ради одмора, с тим да упути само један батаљон ка с. Режанце, а 2 пук код Чучерског потока, с једним батаљоном на коси између Вардара и Лепенца, док је 3 пук, за који наређење није измењено, око 11 часова стигао на Бардовачки вис, где се разместио у биваку, без 2 батаљона који је и даље остао код Урошевца.
Цео овај дан трупе су се одмарале у одређеним бивацима, уређујући се и чистећи оружје и први пут после четири дана људство је добило топлу храну.
У касну ноћ стигла је наредба команданта армије којом је Дивизија похваљена због јунаштва и успешних маршева, и сутрадан 29 октобра, саопштена је трупама.
За то време је главинина Армије наставила марш одређеним правцима.
Моравска бригада I кренула је са Била за Скопље тек када је потврђена вест да је оно ослобођено. Први прекобројни пук ишао је правцем Пупљак – с. Раштак – Чифлик Бутељ, а 2 прекобројни пук и остали делови Бригаде правцем с. Кучевиште – Чифлик Бутељ, и предвече су стигли у Чифлик Бутељ, где су пристигли пољска батерија и позадински делови, којима је било наређено да крену ка Скопљу.
Шумадиска дивизија I кренула је око 10 часова у правцу југа, у циљу избијања на положај код с. Ржаничане, североисточно од Таорске Клисуре. Оставивши своје позадинске делове у Куманону да се попуне, пукови су се кретали паралелно у засебним колонама, и увече су пристигли на просторију између с. Бунарџик и с. Миладиновци, док је пољски артиљериски пук стигао до с. Ајватовац, армиска коњица до с. Ржаничане, а Штаб армије у Прешево.
На тај начин, 3 армија је овога дана главнином снага завршила свој наступни марш од Приштине и у долини Вардара сјединила се са 1 армијом.
Марш-маневар 3 армије од Приштине ка Скопљу и Куманову отпочео је са закашњењем од три дана, тј. тек 24 октобра, иако је, према плану и оперативној замисли Врховне команде, тога дана требало да избије у рејон Прешева и да се споји са 1 армијом. Па чак ни сада покрет није био овако брз како је замишљала Врховна команда. Наиме, снаге које су наступале ка Куманову избиле су у његов рејон тек четвртог дана марша, а не трећег, како је планирала и, својом директивом од 30 септембра, наредила Врховна команда.
Пошто је пре покрета са просторије Косова изгубљено доста времена, командант армије је покушао да то надокнади убрзавањем покрета јер је тежио да трупе избију у рејон Скопља 26 октобра. Али је овај план био сасвим нераалан. Иако су у дотадашњим борбама и покретима јединице испољиле велике физичке и моралне способности, ипак је било нереално предвиђати да ће, например, Моравска дивизија II успети да у току 25 и 26 октобра разбије непријатељске снаге у рејону Урошевца и кроз Качаничку Клисуру избије у рејон Скопља. То није могла ни левокрилна армиска група, на чијем правцу није било непријатељских снага, али која је морала да савлада тешко проходну Скопску Црну Гору. Настојање Врховне команде тек 25 октобра да убрза покрет ове армије било је уствари закаснела, па стога и нецелисходна интервенција.
Према томе, изгубљено време се није могло надокнадити. Зато 3 армија (као ни 2-га) није испољила очекивани оперативни ефекат нити у току Кумановске битке нити непосредно после ње, што је разуме се имало озбиљне стратегиско-оперативне последице.
Па ипак, 3 армија је ослобођењем Приштине и даљим наступањем ка Метохији и Урошевцу, испољила известан утицај на ток догађаја другог дана битке код Куманова, јер је шиптарски елеменат, којим су биле попуњене дивизије 7 корпуса, сазнавши за пад Приштине, ноћу 23/24 окгобра почео масовно бежати из јединица, што је свакако убрзало пораз Вардарске армије на Кумакову. Сем тога, наступајући кроз Качаник, Моравска дивизија II угрожавала је отступницу непријатељских делова који су се после Кумановске битке прикупили у рејону Скопља, и тиме убрзала њихово повлачење ка Тетову и допринела напуштању Скопља без борбе.