Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Ноћ између 18 и 19 октобра била је кишовита. Увече је комадант армије примио извештај комаданта Моравске дивизије II о дневним борбама на фронту ове дивизије. Извештај се завршавао речима: „Трупе су тродневном борбом заморене и исцрпљене. Утврђују се на својим положајима и неће сутра изазивати борбу. Ако нас непријатељ сутра нападне, неопходно је потребно да нас помогне Шумадиска дивизија својим офанзивним дејством у непријатељски бок”. Комадант армије, сматрајући да се и идућег дана може очекивати напад непријатеља, одлучио је да са свим снагама остане у одбрани и да, у случају непријатељског напада, јаче ангажује Шумадиску дивизију I. Он је 19 октобра у 2 часа наредио команданту Шумадиске дивизије I да буде спреман да потпомогне Моравску дивизију II у евентуалној борби и да ујутру с командантом ове дивизије утврди план дејства, а команданту Моравске дивизије II наредио је у 4 часа да се његова дивизија “упорно држи на својим садашњим пожајима до доласка појачања из Шумадиске дивизије I”. У току ноћи је Штаб армије телефонски обавестио своје дивизије да је Србија објавила рат Турској. То је сутрадан саопштено и трупама.
Пошто је, у 8 часова, на састанку с командантом Моравске дивизије II, сазнао да су делови ове дивизије заузели Васиљевац и да командант намерава да продужи напад преко Мировца и Васиљевца, командант Шумадиске дивизије I одлучио је да, у циљу садејетва Моравској дивизији II, око 12 часова предузме покрет да би заузео Подујево и Подујевски мерћез. Тежећи да обухвати непријатељско лево крило на Подујевском вису, он је наредио: да 12 пук с пољским артиљериским дивизионом напада правцем Низамски логор- Подујевски вис (к. 640) и дејством с фронта веже непријатеља; да 11 пук с 3 артиљериским дивизионом, дејствујући с правца с. Летанце, и 2 батаљон 19 пука, наступајући правцем Превитички Вис-Добротинска коса, изврше обухват левог крила непријатељског распореда и овладају Подујевом; да се иза десног крила 11 пука креће други ешелон Дивизије у саставу: 10 пук, два батаљона 19 пука и остатак артиљерије; да дивизиско завојиште и први позадински ешелон буду код Преполца.
Нешто после 12 часова кренуо је, у борбеном поретку, 2 батаљон 19 пука, који се налазио на крајњем десном крилу у рејону Превитичког Виса. Потискујући слабе непријатељске делове, он је прешао р. Лаб у рејону с. Добри Дол, продужио косама на десној обали и увече се задржао на Добротинској коси. У исто је време кренуо, у маршевској колони, и 11 пук. У 14 часова је претходнички 2 батаљон избио испред с. Летанце, одатле протерао слабије непријатељске делове и продужио покрет све док није био заустављен непријатељском ватром из Подујева. Тада је у дејство ступио и 4 батаљон из главнине који је дошао у висину 2 батаљона, на 1.500 м испред Подујева. Али напад ових батаљона није био подржан артиљеријом, која је била остала далеко позади, јер је командант пука, налазећи се на челу главнине, пропустио да регулише дејство артиљерије. Тако је 11 пук наставио да наступа лишен помоћи своје артиљерије. Да би избегао врло јаку непријатељску ватру, он је скренуо улево од одређеног правца и, уместо на бок, изашао на фронт подујевског положаја и извршио јуриш, али је био одбијен.
У међувремену је 3 артиљериски дивизион, који се кретао на зачељу колоне, узнемирен залуталим пушаним зрнима, одјурио назад и створио панику у редовима једне чете из 10 пука, која је била упућена напред да успостави везу између 11 и 12 пука и нарочито у редовима бојне коморе и музике, чији су делови у паници отступили ка с. Д. Дубница. Превијалиште 12 пука повучено је на Преполац. Пошто је 11 пук скренуо источније ка к. 640, командант дивизије је наредио да два батаљона 19 пука из другог ешалона скрену ка р. Лабу и продуже десно крило 11 пука, у циљу обухвата непријатељског левог крила. Али, због магле, командант 19 пука погрешно је упутио свој 1 батаљон, те је овај, уместо да прешавши Лаб наступа његовом десном обалом, избио иза 11 пука и измешао се с батаљонима његовог другог ешалона. Трећи батаљон 19 пука, који је имао задатак да наступа између р. Лаба и пута с. Латанце- Подујево, био је на путу да заузме своје место у борбеном поретку десно од деснокрилног 2 батаљона 11 пука. Међутим је командант дивизије, уочивши да је 1 батаљон погрешно упућен, те да може доћи до међусобне борбе између делова 11 и 19 пука и оценивши да 11 пук наилази на јак отпор, а већ је и мрак падао, наредио да се обустави покрет и ватра. Тако је 3 батаљон стао пре него је стигао у висину 11 пука. Ноћ се спустила, а командант 19 пука збуњено је чекао наређење команданта дивизије. Када му је најзад стигао налог да оба своја батаљона прикупи иза левог крила 11 пука, он је трубним знаком наредио 1 батаљону да се повуче, намеравајући да касније повуче и 3 батаљон. Али је ноћни одјек трубе узбунио и делове 11 пука, тако да су се скоро све јединице у нереду повукле нешто назад и заноћиле на око 1,5 км северно од Подујева.
Покушај 12 пука да пређе у напад ка Подујеву био је око 12 часова онемогућен дејством непријатељскнх снага које су биле на Мердарској коси и на к. 686, према десном крилу Моравске дивизије II. Тек после 14 часова, када су непријатељске снаге на фронту Моравске дивизије II отступиле, могао је 12 пук да приступи извршењу задатка. Он је свој 1 батаљон упутио преко р. Дубнице ради тешњег контакта са 11 пуком. Али је покрет главнине био поново укочен ватром непријатељских мањих делова из рејона турског с. Мрдаре. Ови делови су отступили када су према њима биле упућене две чете из резерве пука. Тада је, међутим, веђ било 16 часова и према томе касно за акцију, те је 12 пук остао у рејону Низамског логора.
Тако се није остварила замисао команданта дивизије да лева колона с фронта нападне непријатељске положаје на Подујевском вису (к. 640). Вероватно би ова акција успешније била изведена да је командант 12 пука раније упутио део снага у циљу протеривања непријатељских делова изнад турског с. Мрдаре, који су онемогућили наступање пука, уместо што је очекивао интервенцију Моравске дивизије II, чија је неактивност такође допринела неуспеху ове акције.
Дивизија је 19 октобра увече имала овакав распоред: 2 батаљон 19 пука на Добротинској коси, 11 пук и два батаљона 19 пука јужно од с. Летанце, у висини к. 626; 12 пук у рејону Низамског логора и турског с. Мрдаре; 10 пук и коњички дивизион у другом ешелону на северној ивици с. Летанце. Због пометње и депримираности код делова 11 пука и због претпоставке да ће непријатељ извршити јачи напад у току ноћи, 10 пук и Коњички дивизион остављени су у најстрожијој приправности, те су целу ноћ провели у клечећем ставу с пушком у руци, односно са исуканим сабљама. Било је то, међутим, сасвим непотребно, јер се непријатељ повукао ка Тенешдолском теснацу и ка положајима на левој обали р. Батлаве.
На фронту Моравске Дивизије II у току ноћи 18/19 октобра турске снаге су вршиле демонстрације према Мердарској караули и пошумљеном вису, али су успешо одбијане. Пошто је, у духу наређења команданта армије, ова дивизија морала да остане у одбрани на својим положајима, командант дивизије је наредио командантима пукова да се на својим положајима упорно држе до доласка појачања из Шумадиске дивизије I и да утврђују своје пожаје. На састанку с командантом Шумадиске дивизије I, који је одржан око 08 часова, он је инсистирао на садејству ове дивизије, истичући да после успеха, нарочито на левом крилу, намерава прећи у противнапад преко Мировца и Васиљевца.
После неуспешних ноћних демонстрација, непријатељске снаге су у зору отпочеле напад на целом фронту и то најпре према Низамском логору, а затим на правцу Мердарске и Мировачке карауле, где су биле груписане главне снаге Моравске дивизије II. Артиљерија ове дивизије отворила је ватру против непријатељске пешадије на косама око с. Мировце и на к. 686, као и против непријатељске батерије на Подујевском мерћезу. С малим прекидима, ватра 1, 2 и 3 батерије трајала је скоро до 11 часова, када је прекинута због јаке магле и кише. За то време су 3 и 2 пук одбили све непријатељске нападе и одржали се на својим положајима, после чега је силина непријатељског напада знатно попустила. Пошто су се на крајњем левом крилу, у рејону Васиљевца и Голака, налазили само два батаљона 1 пука и две чете 1 батаљона 2 пука, без јединства команде, развучени од Мировачке карауле до Мачје Стене, то су и акције ових снага зависиле од иницијативе појединих старешина. Тако је 4 батаљон 1 пука отпочео око 7 часова напад на Шамалук (к. 933), на коме се налазила турска Васиљевачка караула. Око 10 часова придружиле су му се и поменуте две чете 2 пука, које су биле на десном крилу. Караула је заузета око 11 часова. Нешто источније, још око 6 часова изјутра, једна од двеју деснокрилних чета 4 батаљона 1 пука препадом је с Голака (тт. 1073) заузела турску Ртичку караулу, где су се прикупиле и остале чете овог батаљона.
У подне су нападнути непријатељски положаји на десној обали Ртичке Реке, источно од српске Васиљевачке карауле до изнад с. Ртица, док су се око Васиљевачке карауле још увек водиле тешке борбе. Осетивши покрет Шумадиске дивизије I ка Подујеву, у правцу свог незаштићеног левог крила, непријатељ је прекинуо борбу на свом десном крилу и повукао се на нову линију одбране Подујево- с. Баловце- с. Ртица, али је и одавде отступио још исте ноћи. И тако су до 14 часова били заузети сви непријатељски положаји од турског с. Мрдаре до Васиљевачке карауле.
Због густе магле и због изнурености трупа у четвородневним борбама, гоњење непријатеља није предузето. Око 16 часова, по наређењу команданта дивизије, из бојазни да не буду почесно тучене, повучене су на гранични гребен Шамалук- Голак- караула Мачја Стена јединице истакнуте на левом крилу Моравске дивизије II, које су биле доспеле до с. Ртица. Међутим, такво страховање није било реално, јер се непријатељ те ноћи повукао ка положајима на левој обали Батлаве.
При тако неповољном развоју ситуације, командант 7 турског корпуса Фети- паша био је присиљен да нареди повлачење чак и оних трупа које су се налазиле испред Јаворске бригаде и Ибарске војске, јер се бојао да не буду отсечене; сeм тога требало је пружити помоћ угрoженим турским снагама испред Приштине.
Моравска дивизија II заноћила је на линији Васиљевац- Мировце- Мердаре и удесно до Низамског логора, наслањајући се на 12 пук; резерва, штаб и дивизиско завојиште били су у рејону Баровачког утврђења; профијантска и мунициска колона и пољска болница у рејону ушћа Маторовског потока.
Овим су биле завршене четвородневне исцрпљујуће борбе на граничном фронту у којима је учествовала Моравска дивизија II и делови Шумадиске дивизије I. Непријатељ је био присиљен да се повуче ка Тенешдолском теснацу и левој обали Батлаве. Тиме је уствари био отворон пут за наступање ка Приштини. Исход борби на граници и прокламација о објави рата силно су уздигли борбени дух јединица 3 армије.
На фронту Медвећке оперативне групе 19 октобра није било значајних промена.
Моравска бригада I заузела је караулу Шајић, извршила чишћење фронта Лисица – Свирци и утврдила прелазе код Лисице, Ајкобиле и Свираца.
Гњилански четнички одред протерао је посаде и заузео турске карауле Црни Камен (к. 1100) и Копиљак (к. 1126).
Дринска дивизија II тек је изјутра главнином снага стигла у рејон концентрације и у току дана извршила развој трупа дуж целог фронта од Секираче до Зајчевца: 5 пук је распоређен у рејону Марков Вис (к. 1085) – с. Мала Браина (к. 1000) – Реткоцер (тт. 892); два батаљона 6 пука с 1 брдском батеријом била су у рејону Лисида (тт. 1186) – Зајчевце (к. 1012)- Мркоњ (тт. 1017), а друга два батаљона у рејону Реткоцера, где су били и коњички дивизион, две пољске батерије и једна брдска. Друга пољска болница и мунициска, профијантска и санитетска колона тек су се налазиле на путу за Лебане.