Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Покрети дивизија првог ешалона
Пошто у току ноћи 21/22 октобра није било никаквих промена на фронту, дивизије првог ешелона су ујутру отпочеле покрете и извесна померања у циљу поседања одређене линије у духу армиске заповести.
Командант Моравске дивизије I одлучио је да продужи марш у маршевском поретку какав је био претходног дана. У томе смислу је прецизирао задатке јединица:
Коњички пук је имао задатак да крене у 7,30 часова правцем с. Г. Сопот – с. Лојане- с. Ваксинце – с. Слупчане и да на том правцу ухвати и одржава додир с непријетељем, извиђајући рејон: десно гребен Скопске Црне Горе, а лево до линије с. Карабичане – с. Четирце – с. Нагоричане. У случају да наиђе на јачи отпор треба да пређе у одбрану, с наслоном на десну колону која је требало да стигне с. Ваксинце.
Други пук, као десна колона, имао је задатак да крене за с. Ваксинце и да заузме положај између с. Лојане и железничке станице Табановце, са претстражом у висини с. Ваксинце. Одређене положаје требало је утврдити и у случају непријатељског напада упорно бранити.
Комадантима 1, 3, 16 и Артиљериског пука, пошто им је предходног дана било наређено да 22 октобра у 7 часова дођу у с. Г. Сопот, командант дивизије је наредио:
– 1 пуку да, са 1 дивизионом Артиљериског пука, крене одмах са сопотске косе и заузме положаје код с. Табановце, везујући се код железничке станице Табановце са 2 пуком а лево са 16 пуком, истурајући претстраже у висину с. Вујановић;
– 16 пуку, са две батерије 2 дивизиона Артиљериског пука, да крене са сопотске косе и да заузме положај код с. Четрице, са претстражом испред села, везујући се десно са 1 пуком, а лево с јединицама Дринске дивизије I на Никуљанском вису;
– 3 пук, са брдском батеријом, добио је задатак да крене из с. Г. Сопот правцем ка Куманову и да се задржи на коси североисточно од с. Табановце и одмах предузме утврђивање;
– 3 дивизион Артиљериског пука имао је задатак да у својству дивизиске артиљериске групе поседне положај на Корији (тт. 431), јужно од с. Г. Сопот.
У духу ових задатака отпочео је покрет јединица. Патроле коњичког пука избиле су до линије с. Слупчане – с. Г. Којнаре. Пошто су патроле биле дочекане непријатељском пешадиском ватром, пук се задржао на подножију Скопске Црне Горе јужно од с. Ваксинце.
Други пук предузео је покрет преко с. Миратовце за с. Ваксинце и у току наступања није наишао на отпор непријатељске пешадије, али је тучен слабом артиљериском ватром. По избијању на одређену линију, командант пука је, после кратког рекогносцирања земљишта, извршио распоред јединица. Четврти батаљон добио је задатак да поседне положај на јужним и југозападним падинама Трња (тт. 651) до с. Слупчане, а 1 батаљон фронт од с. Ваксинце до Којнарске Реке. Други и 3 батаљон задржани су у резерви у јарузи иза положаја северно од с. Ваксинце, док је 4 пољска батерија, којом је пук био ојачан, упућена у састав 2 дивизиона, који је био придодат 16 пуку.
Пукови леве дивизиске колоне су се кретали поретком један пук поред другога. Трећи пук се кретао друмом у правцу с. Табановце, 16 пук преко висова источно од пута за с. Четирце, а 1 пук средином простора између 3 и 16 пука. Када је на њих почела дејствовати турска артиљерија с положаја код Куманова, ови пукови су из маршевског поретка прешли у еволуциони. Таквим поретком они су стигли до одређене линије, без два батаљона 1 пука, који су се зауставили код с. Карабичане и према заповести командант дивизије образовали дивизиску резерву. Према наређењу комаданта дизизије, које је издао овога дана после подне, јединице леве колоне су заноћиле у распореду у ком су избиле на одређену линију. Трећи пук је заноћио са два батаљона у првом и једним у другом ешалону. Овога дана увече стигао је и његов 2 батаљон с Козарника. Оба батаљона из 1 пука, који су били у првом ешалону, заноћили су развијени један поред другога одржавајући везу између 3 и 16 пука. Шеснаести пук, који је за време наступања имао три батаљона у првом и један у другом ешелону, по доласку на одређену линију образовао је претстражу с батаљоном који је био за време покрета у другом ешалону, док су остали батаљони заноћили иза њега. Дивизиска резерва је заноћила иза центра борбеног поретка. Између с. Табановце и с. Четирце пласирани су 1 и 3 дивизион (од пет батерија), док је 2 дивизион задржан у рејону с. Карабичане.
На тај начин скоро сва четири пука била су развијена у првом ешелону, с врло јаким груписањем на дивизиском левом крилу код с. Табановце и с. Четирце.
Овога дана је Моравска дивизија I ступила у слаби додир с непријатељем. Наиме, знало се да се непријатељ налази у Куманову и северно и северозападно од њега, али о јачини, распореду и намерама непријатеља није се ништа знало. Чак није био откривен ни предњи крај непријатељске одбране према фронту дивизије. Као ни претходног, ни овог дана командант дивизије није предузео одлучније мере у циљу извиђања непријатеља пред фронтом. Коњички пук, који је био упућен на десно крило, заустављен је пешадиском ватром, те није ни покушао да нешто потпуније расветли ситуацију на фронту.
Командант Дринске дивизије I, која се налазила у центру армиског распореда и која је већ 21 октобра својим челом стигла на Никуљански вис, сматрао је да је његова дивизија постигла маршевски циљ који јој је био одређен армиском заповешћу од 20 октобра. У вези с тим он је, у духу армиске заповести за 22 октобар, одлучио да 22-ог остане на достигнутој линији и да се утврђује, па је у томе смислио ноћу 21/22 октобра издао заповест потчињеним јединицама.
Према овој заповести Коњички пук је имао задатак да упути две самосталне официрске патроле, једну у правцу Куманова, а другу у правцу Зебрњака (тт. 511), са задатком да на тим правцима извиђају до даљег наређења.
Четврти пук, који је ноћу 21/22 октобра био на Никуљанском вису, имао је задатак да и даље остане на претстражи и да у споразуму с командантом дивизиске инжињерије предузме утврђивање положаја. Команданту овога пука био је стављен на расположење 3 дивизион Артиљериског пука.
У циљу прикупљања Дивизије требало је да се 5 пук у току дана примакне и организује бивак на северним падинама Накуљанског виса, источно од 6 и 17 пука, док је Артиљериски пук (без 3 дивизиона) имао задатак да се постави иза 17 пука.
У духу овог наређења 5 пук је кренуо из с. Муталово и после подне стигао на северне падине Никуљанског виса. Четврти пук је утврђивао положаје на Никуљанском вису, док су остале јединице Дивизије остале на својим старим местима. Извиђачке официрске патроле известиле су комаданта дивизије да пред фронтом нема непријатеља, истичући да су осмотриле само један непријатељски бaтаљон у близини Зебрњака (тт. 511), у покрету из Куманова.
Пошто у току ноћи 21/22 октобра није добио армиску заповест за сутрадан, а пошто у заповести од претходног дана није било прецизирано да ли његова дивизија треба да избије до с. Старо или до с. Младо Нагоричане, командант Дунавске дивизије I, по својој иницијативи, одлучио је да продужи покрет до с. Младо Нагоричане. У том смислу је 22 октобра ујутру, на састанку с командантима пукова, усмено изложио задатке јединице, а команданту 7 пука, који се с пуком налазио на претстражи, доставио је у 6,30 часова писмено наређење у коме је био прецизиран задатак пука.
Коњички пук је имао задатак да крене у 7,30 часова правцем с. Челопек – с. Старо Нагоричане, ка с. Младо Нагоричане, и продужи извиђање тим правцем преко Криве Реке. Требало је да ухвати везу десно са Дринском дивизијом I, а лево да извиђа до линије Орловац – Макрешка Коса – с. Орах, с тим да путем патроле па сваки начин дође у везу с Тимочком дивизијом I у наступању од Криве Паланке.
Седми пук са 1 дивизионом артиљериског пука, као претходница, требало је да продужи покрет до с. Младо Нагоричане и да по избијању на друм Крива Паланка – Куманово чека даље наређење.
Главнина дивизије – 8 пук, артиљериски пук (без 1 дивизиона), 9 и 18 пук – имала је да се креће иза предходнице, с тим да 8 пук упути један батаљон, као леву побочницу, на леву обалу р. Пчиње, који ће по доласку на Орловац чекати даља наређења.
Међутим, пре него је отпочео покрет, командант 7 пука је известио команданта дивизије да је у току ноћи једном четом поседнуто младонагоричанско утврђење које су турске снаге напустиле, и да је 22 октобра ујутру на те положаје упућен 3 батаљон овог пука. У погледу непријетеља у извештају се наглашовало да је на младонагоричанском утврђењу заробљен један непријатељски војник који је припадао 56 пуку, а да кулу код с. Војник поседа 30 – 40 војника, те да су на Црном Пољу осмотрене непријатељске коњичке патроле. И пошто је овај извештај ишао у прилог одлуци команданта дивизије, покрет јединица је отпочео у духу издатих наређења.
Када је, пре подне, Коњички пук са главнином избио на младонагаричанске положаје, командант пука је обавестио команданта дивизије да је претходнички ескадрон, који је био упућен у извиђање преко Вакуфа ка ушћу Криве Реке у Пчињу, известио да на целом овом простору нема непријатеља. У 15 30 часова командант пука је известио да је на просторији Вакуфа, на путу од Кратова за Куманово, нападнуто једно непријатељско одељење од шест војника и да су два војника заробљена.
За време покрета око, 11 часова, командант дивизије примио је армиску заповест за овај дан. Пошто ни у овој заповести није било прецизирано да ли Дивизија треба да се задржи на старонагоричанским или на младонагоричанском положајима, настављен је покрет у духу одлуке комаданта дивизије. Тада је командант дивизије одредио претстражни положај на линији: лево од Никуљанског виса, преко Поповца (тт. 919), на Нагоричанску кулу, повијајући лево крило ка Пчињи, с тим да 9 пук поседне отсек лево од Никуљанског виса до Нагоричанске куле (искључно), а Нагоричанску кулу и даље до р. Пчиње да поседне 18 пук, ојачан једним дивизионом артиљерије. Седмом и 8 пуку и артиљериском пуку (без једног дивизиона) наређено је да се задрже на положајима непосредно на десној обали Пиљенског потока, с тим да 8 пук упути један батаљон на леву обалу р. Пчиње, на Орловац, на коме ће се организовати бочни положај фронтом ка Страцину; док је Коњички пук имао задатак да се прикупи иза левог крила првог ешелона Дивизије у висини, с. Стрезовце, са задатком да одржава везу између 18 пука и батаљона на Орловцу.
Око 12,30 часова 9 пук је избио источно од с. Никуљане у духу наређења команданта дивизије отпочео поседање претстражног положаја, са 1 и 2 батаљоном у првом ешелону, а 3 и 4 батаљоном у другом ешелону. Око 14:30 часова претстраже су биле постављене, а око 22 часа и положај је утврђен. Осамнаести пук је после подне отпочео поседање одређених положаја и завршио до пада мрака, постројавајући се такође у два ешалона – са 1 и 2 батаљоном у првом ешелону, а 3 и 4 у другом ешалону.
Седми пук је у 16 часова смењен са претстраже са трупама 9 и 18 пука, па се после тога повукао у с. Старо Нагоричане, у близину 8 пука.
Из развоја догађаја видимо да је комаданту Дунавске дивизије I остало да одлучи на којим ће положајима организовати одбрану, пошто наређење команданта армије то није било прецизирало. Остављен сам себи, он је изабрао положаје код с. Младо Нагоричане који су му изгледали погоднији. Међутим, вероватно страхујући да не погреши, није хтео изоставити из комбинације ни положаје код с. Старо Нагоричане, па је зато на овим положајима задржао други ешелон. Таквим распоредом и поседовањем младонагоричанских положаја ова дивизија се истакла напред, нарочито у односу на централну, Дринску дивизију I. Осећајући ипак потребу да се на некога наслони, а притом бојећи се да поседне сувише широк фронт: од Никуљанског виса до р. Пчиње, повијо је десно крило уназад, а лево крило удаљио нешто од р. Пчиње. Он је на тај начин унеколико заклонио Дринску дивизију I, с којом је, према замисли команданта армије, требало да буде поравнат, али је фронт Дивизије био сувише окренут ка Куманову.
Ипак такав распоред показује извесну неодлучност команданта дивизије. Изгледа да ни он, ни његови потчињени нису били довољно сигурни у оправданост мера подузетих у циљу поседања и одбране положаја. То се да закључити из чињенице да се од три артиљериска дивизиона, колико је ова дивизија у свом саставу имала, само један налазио у првом ешелону, као ојачање левокрилног 18 пука, док су остала два, без обзира што је деснокрилном пуку била потребна подршка артиљерије, била задржана у другом ешелону, на положају код Старог Нагоричана.
Командант дивизије није у то време ни рачунао да ће се на тим положајима дуже задржавати, а поготово да ће се следећих дана на њима одиграти одлучујући бојеви, пошто није располагао скоро никаквим подацима на основу којих би могао доћи до таквих закључака. Због тога, вероватно, није ни много размишљао о некој идеји одбране и о распореду својих снага и средстава за одбрану, јер је рачунао да ће на тим положајима само преноћити и сутрадан продужити покрет.
Покрети дивизија другог ешалона
Дивизије другог ешелона биле су 22 октобра такође у покрету према југу. Тимочка дивизија II, маршујући истим маршевским поретком као 21 октобра, стигла је око 12 часова до с. Маминци, где се зауставила, пошто је достигла свој маршевски циљ. Јединице ове Дивизије увече су заноћиле у оваквом распореду: 13 пук на Церу (к. 576), а 14 пук у истој висини, западно од пута до Бањске Реке, са задатком да обрати пажњу на Трновски Рид (к. 462); коњички дивизион иза 14 пука, артиљериски дивизион у с. Маминци и позадински делови на простору од с. Самољице до с. Давидовац. Петнаестом пуку је наређено да овога дана заузме с. Кормињане и с. Доморавце на северо- западном излазу из Кончуљске Клисуре. Оваквим распоредом ова дивизија је, више него што је било потребно, била удаљена од Моравске дивизије I, којој је с обзиром на ширину фронта који је поседала (од с. Васкинце до с. Четирце), Тимочка дивизија II требало да послужи као потпора у случају јачег напада непријатеља.
Дунавска дивизија II продужила је покрет 22 октобра у 6 часова правцем којим се кретала Дринска дивизија I истим маршевским поретком као пређашњег дана. Између 15 и 16 часова она се прикупила у рејону с. Бугариње, где је преноћила. Осми и 9 пук преноћили су у биваку на северној падини положаја Орљак (тт. 743) – к. 720, а 7 пук и 4 прекобројни пук на коси северно од поменутог села. Артиљериски и коњички дивизион и остале јединице остале су у с. Бугариње, а позадински делови на простору од с. Ратаје до Врњске Бање.
Као и код Тимочке дивизије II и просторија на којој је преноћила Дунавска дивизија II није била срећно изабрана. Ова дивизија се налазила иза Дринске дивизије I, којој њена помоћ није била потребна, будући, да је она, у односу на Моравску и Дунавску дивизију I, била повучена знатно уназад и самим тим поштеђена од првих и изненадних непријатељских удара. Међутим је Дунавска дивизија II била знатно удаљена од Дунавске дивизије I, која је због своје истакнутости била доведена у положај да може бити концентрично нападнута, што је свакако налагало да јој се у непосредној позадини нађе једна дивизија другог ешалона. Истина, иза претстражног положаја на Младом Нагоричану заноћила је цела Коњичка дивизија, која је идућег дана требало да продужи покрет у циљу оперативног извиђања и ка Овчем Пољу, али ова Дивизија свакако није могла да замени пешадиску дијвизију у овом случају – Дунавска дивизија II.
Покрет Коњичке дивизије
Из армиске заповести за 22 октобар коју је примио 21/22-ог, комадант Коњичке дивизије је сазнао да се непријатељ повукао ка Куманову и да се према непровереним извештајима извесне непријатељске снаге концентришу на Овчем Пољу. Истовремено је сазнао задатак као и распоред пешадиских дивизија првог ешелона Армије и задатак да својом дивизијом идућег дана продужи дејство у духу армиске заповести од претходног дана. У складу с тим он је одлучио да 22 октобра са Дивизијом изврши покрет до линије Жеглиговски Камен – р. Пчиња у висини с. Војник, с циљем да прекине везу непријатеља између Куманова и Криве Паланке и да у правцу Овчег Поља развије извиђачку делатност.
Покрег главнине Дивизије требало је да отпочне у 10 часова правцем преко Никуљанског виса на с. Младо Нагоричане. У духу тога, командант дивизије је издао усмено наређење за организацију марша. Друга коњичка бригада је имала задатак да из свога састава организује претходницу с. поласком у 9,40 часова и да осигура зону марша Дивизије.
Ради извиђања непријатеља у зони наступног правца Армије ка Овчем Пољу, командант дивизије је овога дана упутио два коњичка ескадрона, који су требали да отпочну покрет у 9 часова, и три самосталне официрске патроле.
Трећи ескадрон 3 коњичког пука упућен је правцем с. Бугариње – Никуљански вис – с. Доброшане – Агино Село, са задатком да извиђа у рејону: источно р. Пчиња, западно Скопска Црна Гора и да разјасни ситуацију око Куманова и Скопља, док је 1 ескадрон 4 коњичког пука упућен правцем с. Нагоричане – с. Клечевце с тежњом да се до ноћи дочепа с. Косматац и да извиђа рејон: западно р. Пчиња, источно с. Димонце, с. Филиповци.
Извиђачки ескадрони требало је да одржавају и везу са самосталним извиђачким патролама које су биле упућене следећим правцима:
– деснокрилна правцем Вујовска Махала – Слатина Махала – с. Зубовце – с. Скачковце, са задатком да извиђа западни део Овчег Поља;
– централна правцем с. Старо Нагоричане – с. Клечевце – с. Пезово, да извиђа централну просторију Овчег Поља;
– левокрилна правцем с. Челопек – Орловац (к. 650) – с. Облавце – с. Димонце, са задатком да се до ноћи дочепа с. Сакуљице и да извиди источни део Овчег Поља.
Поред ових, упућене су и патроле за везу са 2 и 3 армијом – прва преко Страцина, а друга преко Прешева.
За прикупљање извештаја извиђачких органа, по наређењу команданта дивизије, требало је поставити две зборне станице: једну командант 2 бригаде на коси код с. Шупљи Камен, а другу командант 1 бригаде на Црвеном Брегу.
Дивизија је отпочела покрет у одређено време. Трећи ескадрон коњичког пука с митраљеским одељењем, према заповести команданта 2 бригаде, образовао је претходницу са задатком да обезбеди маршевску зону западно: с. Четирце – Зебрњак (тт. 511) – Слатина Махала а источно: с. Челопек – с. Драгоманце – с. Облавце. Остале снаге Дивизије маршовале су у саставу главнине.
Око 15 часова, савладавши веома тежак терен, при чему је нарочите тешкоће причињавао покрет артиљерије, Дивизија је стигла на одређену просторију и задржала се иза два батаљона 18 пука, који су се као предња трупа претстраже, на левом крилу Дунавске дивизије I, налазили на линији Жеглиговски Камен (к. 508) – Путина Махала – Пркин Рид (к. 465).
Тако је на крају дана Коњичка дивизија заноћила на просторији Црвени Брег – с. Војник, под заштитом предњих делова Дунавске дивизије I, уместо да, у духу армиске заповести, измаршује на један дан марша испред фронта пешадиских дивизија, јер су за то били створени сви пешадиски услови.
Међутим, пошто армиском заповешћу није било прецизирано време када ова дивизија треба да избије испред пешадије, командант дивизије, претпостављајући да ће се Дунавска дивизија I задржати на старонагоричанским пожајима у висини Дринске дивизије I, имао је, изгледа, намеру да пребацивањем својих снага на лево армиско крило до с. Младо Нагоричане овога дана само изађе непосредно испред фронта Дунавске дивизије I, да би идућег дана могао да продужи покрет и постигне потребно остојање од фронта дивизија првог ешалона и да шире развије систем извиђања. Али пошто је Дунавска дивизија I овога дана истакла свој први ешелон до с. Младо Нагоричане, Коњичка дивизија се уствари нашла позади предњих делова пешадије.
Оваква замисао команданта Коњичке дивизије о употреби јединица овога и наредног дана резултирала је пре свега из уверења да ће непријатељ главним снагама остати у одбрани на Овчем Пољу. И пошто је знао да ће се 1 армија задржати на достигнутој линији, он је, изгледа, рачунао да ће имати довољно времена да се одлепи од пешадије и да извиди непријатеља пре него се главне српске снаге приближе Овчем Пољу. У таквој процени ситуације су свакако лежали и разлози што је командант од 16 ескадрона, колико је било у саставу његове дивизије, овога дана у извиђање непријатеља упутио, на тако широком фронту, свега два ескадрона и три патроле уместо да просторија јужно и југоисточно од р. Пчиње, према Овчем Пољу, буде преплављена извиђачким ескадронима, самосталним патролама и обавештајним пунктовима који би имали задатак да дођу до што прецизнијих података о непријатељу и његовим намерама. Исто тако, природно је било да Коњичка дивизија, која је била у закашњењу, испољи тежњу да што пре дође у контакт с непријатељем. Међутим, одлуком комаданта дивизије, и овако слабе извиђачке снаге упућене су тек око 9 часова, а покрет главнине био је предвиђен за 10 часова. Тако је Коњичка дивизија, уместо да изгубљено време надокнади, уствари изгубила још један драгоцен дан да ефикасним извиђањем открије покрет главних снага Вардарске армије ка Куманову.
Извиђачки делови који су били упућени према југу успели су тек око 12 часова да прођу кроз претстражни распоред Дунавске дивизије I и да продужи покрет одређеним правцима. Од ових снага, деснокрилни ескадрон је стигао до Зебрњака, испред осигуравајућег застора 7 турског корпуса, где је био заустављен. И пошто су његове патроле које су вршиле осматрање биле нападнуте једним ескадроном противничке коњице, који је касније сјахао за борбу пешке уз слабу подршку своје артиљерије, то овај ескадрон није покушао да се дубље пробије. Међутим је левокрилни ескадрон, изгледа, успео да неопажено допре у рејон северно од с. Мургаш, али се касније повукао на преноћиште код с. Клечевце. Самосталне патроле су такође успеле да се неопажено дубље увуку својим правцима – деснокрилна до с. Скачковце, централна у рејон с. Мургаш и левокрилна до с. Димонце, али су се прве две повукле ка главнини, док је последња заноћила у рејону поменутог села.
Извиђачки ескадрон из рејона Зебрњака је известио команданта дивизије да су његове патроле, које су се са источне стране приближиле Куманову на 2- 3 км, осмотриле да је источна ивица града утврђена пољским рововима који су поред пешадије поседнути и артиљеријом, а да се североисточко од града, на просторији између града и пута за Криву Паланку, налази бивак од 150 – 250 малих и великих шатора. Нешто доцније овај ескадрон је известио да се северно од Куманова утврђују снаге јачине 1 – 2 батаљона пешадије, једна батерија и 2 – 4 ескадрона коњице, а да се јужно од града налази бивак од око три батаљона пешадије и једног ескадрона коњице.
Од извиђачких делова који су овога дана прешли р. Пчињу сазнао је командант дивизије да се у рејону с. Новосељане налази непријатељски бивак непознате јачине, а у рејону с. Мургаш један пук пешадије, док је патрола из с. Скачковце известила да се, према изјави мештана, у с. Живиње налазе два батаљона пешадије и 15 брдских топова натоварених на коње.
У 17,45 часова је командант дивизије известио комаданта Армије да се са својом дивизијом задржао на просторији Црвени Брег – с. Војник и доставио му податке о непријатељу које је у току дана примио од извиђачких органа и то тако што је само цитирао извештаје тих органа не упуштајући се, на основу тих података, у оцену ситуације пред фронтом Армије. Истовремено је известио да је успостављена веза са 2 армијом и да је деснокрилна дивизија ове армије избила на Страцин, а да веза са 3 армијом није успостављена.
Пошто се из тога извештаја не види како је комадант Коњичке дивизије 22 октобра увече оценио ситуацију пред фронтом, не може се поуздано утврдити ни какав је значај придавао подацима о непријатељу које је у току тога дана примио од извиђачких органа. Али изгледа да им није придавао велики значај, јер није ништа предузео у циљу њиховог проверавања и потпунијег расветљавања ситуације код непријатеља. Несумљиво је да су резултати извиђања у току тога дана били веома слаби и непотпуни. Подаци до којих се дошло нису наговештавали покрет 5 и 6 корпуса турске Вардарске армије ка Куманову, мада су оба ова корпуса, како ће се касније видети, крајем дана избили на р. Пчињу и делимично је прешли: 6 корпус код с. Шупљи Камен, а 5 корпус на правцу Раваништа. Међутим, иако није био уочен покрет главних противничких снага и њихове намере, ипак су подаци до којих се дошло, с обзиром на број шатора у бивацима и број откривених батаљона и ескадрона, наговештавали да се у рејону Куманова налазе релативно јаче непријатељске снаге у саставу свих родова, а да се и југоисточно од р. Пчиње, на просторији с. Мургаш, групишу извесне непријатељске снаге. Према томе, маколико да су сви подаци били непрецизни и непотпупи, ипак су требали да потстакну комаданта Коњичке дивизије да их провери. Утолико пре што је он знао да се и онако слаби извиђачки делови нису успели пробити дубље у непријатељску територију, и да такав извиђачки систем на широком фронту и на јако испресецаном и пошумљеном земљишгу није могао открити све непријатељске снаге. Али командант дивизије није у том смислу предузео ништа нити крајем дана нити у току ноћи 22/23 октобра.
Ни комадант армије није у вези са извештајем комаданта Коњичке дивизије предузео неке мере које би указивале да је на основу тих података уочио промену ситуације пред фронтом. Истина он је поменути извештај могао примити касно ноћу 22/23 и њему није остало много времена да би у току ове ноћи, у условима слабе везе, могао испољити свој утицај на рад Коњичке дивизије у циљу расветљивања ситуације. Али он није ни сутрадан скренуо пажњу команданту Коњичке дивизије, нити је нашао за потребно да упозори дивизије првог ешелона на већу обазривост.
Како се види, ни један ни други комадант од којих је зависила ефикасност оперативног и стратегиског извиђања нису у подацима о непријатељу којима су располагали крајем дана, односно у току ноћи 22 октобра, тј. уочи почетка Кумановске битке, уочили ништа што би их побудило да преузму енергичније мере у циљу развијања извиђачког система и расветљавања ситуације пред фронтом Армије, мада је у тим подацима било елемената који су на то неодложно упућивали. Међутим изгледа да они, прожети предубеђењем да ће непријатељ главним снагама остати у одбрани на Овчем Пољу а да се у рејону Куманова могу налазити само слабији извиђачки делови, нису могли реално сагледати оперативну ситуацију и из тога извући потребне закључке. То је свакако ишло на руку непријатељу, који је своју офанзивну акцију заснивао на моненту изненађења и који је већ идућег дана изненада наметнуо одлучујућу битку.