Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига трећа, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Почетне операције у рејону Скадра потстакле су Турке да још интензивније раде на утврђивању својих одбранбених положаја. Радови су били усмерени на даље проширење и ојачавање већ постојећих утврђења, која су се у Штоју и на Тарабошу показала врло ефикасним, као и на израду нових, тамо где још нису били ни отпочети. Недостатак утврђења на отсеку Кири претстављао је утолико већу опасност за сам град што су главне снаге Зетског одреда у првом нападу биле упућене тим правцем. Стога су на том отсеку предузети опсежни радови не само за довршење изградње главног положаја на М. Бардањолту већ и за уређење положаја на В. Бардањолту. Затим су предузети радови за прилагођавање насипа потребама одбране града, као и за утврђивања отсека Дервиш Тепе, с кога је требало спречити сваки евентуални покушај напада преко мочварног земљишта у рејону ушћа р. Кири у Дрињачу.
Иако је Штојски отсек био добро утврђен, Турци су ипак наставили његово утврђивање. На самој обали Скадарског Језера изграђена је нова отпорна тачка; настављен је рад на довршењу испрекидане линије ровова између отпорних тачака, а испред читаве те линије постављена је жичана препрека од шест до десет редова коља. Позади ровова који су спајали поједине отпорне тачке ископани су и уређени нови ровови за резерве, који су с првим везани (цик-цак) саобраћајницама. На читавој дужини од друге до пете отпорне тачке, 350 – 400 метара јужније од њих, ископана је и уређена непрекидна линија ровова, чиме је одбрана на овом отсеку знатно добила у дубини и отпорности. Ова новоизграђена линија ровова била је с првом линијом везана великим бројем саобраћајница. Позади пете и шесте отпорне тачке, на отстојању 250 – 400 метара, с правцем северозапад – југоисток, такође је била изграђена испрекидана линија ровова, која се наслањала на ровове изграђене дуж десне обале р. Кири.
Радови су настављени и на десној обали р. Кири. Позади раније утврђених испрекиданих ровова усечена је у камену нова непрекидна линија ровова. Јужно од ових положаја, камени зид који је равницу штитио од поплава р. Кири, прилагођен је за одбрану обилном употребом џакова са земљом и песком, иако су могућности за напад тим правцем биле врло мале. Читаво речно корито, до у висину М. Бардањолта, било је заштићено јаким жичаним препрекама.
Док су држали положаје на Муселимовој Главици и на В. Бардањолту, Турци нису поклањали нарочиту пажњу одбранбеним положајима на насипу. Међутим су радови на насипу појачани и убрзани после пада ових положаја. Зид насипа је подешен за стрељачке заклоне, а позади њега је ископано неколико саобраћајница, подигнута су два дрвена моста и уређени су ватрени положаји за две хаубице. Сем тога, припремани су положаји за још нека артиљериска оруђа (Бродвелове топове).
У луку који су код десне обале р. Кири правили пешадиски ровови, и даље на југозапад у правцу с. Големи, изграђено је неколико ватрених положаја за артиљерију, већим делом ради заштите М. Бардањолта.
Позади свих положаја на Штојском отсеку била је припремљена жица, и остала средства, да се у случају повлачења турских снага постави жичана препрека од четири реда коља. Она, међутим, није постављена, јер се за то није ни указала потреба.
На отсеку Кири Турци су и даље задржали главну борбену линију на северним, североисточним и источним падинама М. Бардањолта, док је В. Бардањолт утврђен као предњи положај. Пошто В. Бардањолт доминира главним положајем, увидело се да би његовим падом М. Бардањолт био озбиљније и непосредно угрожен, па је одлучено да се В. Бардањолт утврди тако да се брани до последњих могућности и не напушта до крајње нужде. Отуда је, и по стварном значају и по степену утврђености и карактеру одбране, В. Бардањолт превазилазио оквир предњег положаја.
С леве обале р. Кири, из рејона к. 20, главна линија одбране је ишла кроз маслињаке до рта који се с крајњег североисточног дела М. Бардањолта спушта у равницу. Ровови су овде рађени отприлике као и на Штојском отсеку, јер су и услови за то углавном били исти. То је била испрекидана линија ровова за стојећи став, с грудобраном ојачаним џаковима са земљом и песком, а где је било потребно, поплетом је добијан стрмији нагиб. Непосредно испред ровова просечени су маслињаци, те ватрено дејство на удаљењу до 400 метара није било ничим ометано. Позади ровова изграђена су склоништа с покривкама од мањих стабала, грања и земље. Склоништа су с рововима била везана саобраћајницама.
На једној узвишици која чини прелаз од равнице ка северозападним падинама М. Бардањолта изграђена је посебна отпорна тачка. Ту је био ископан и уређен непрекидан кружни ров, и ватрени положај за један митраљез калибра 15 милиметара, а све то ограђено јаком жичаном препреком.
Од ове отпорне тачке ровови су, у непрекидној линији, ископани на северним, североисточним, источним и југоисточним падинама М. Бардањолта. И поред изразито тешких услова, ровови су усечени у камену, прво за клечећи а затим за стојећи став. Како В. Бардањолт надвишује и, као у луку, обухвата М. Бардањолт, положаји на овом последњем били су изложени бочном дејству, а местимично и дејству из позадине. Стога су сви ови ровови били траверзирани, а поред јаких грудобрана, ровови су имали и брижљиво изграђене леђобране. За уређење грудобрана и леђобрана обично су коришћени џакови са земљом и песком.
Рејон к. 163 био је уређен као посебна отпорна тачка, с кружним непрекидним ровом, јако заштићеним жичаном препреком. Како у отпорним тачкама тако и у рововима, на многим заклонима су прављене покривке од лима и земље. Тако створени блиндажи сигурно су штитили од шрапнела и парчади граната.
Позади ровова налазили су се шатори за војску, укопани и добро заштићени насипима од земље, док су официри имали бараке у удољу северозападно од к. 163.
Радови на М. Бардањолту извођени су у току операција до примирја, затим током самог примирја, а нарочито интензивно после пада В. Вардањолта у руке црногорских снага. Тих последњих дана борби нарочита се пажња посветила продубљивању ровова, изградњи саобраћајница и доградњи ватрених положаја артиљерије. Ови радови су били нарочито значајни за прикривање кретања турских јединица на положајима, с обзиром на то да су црногорски положаји тада доминирали главном турском одбранбеном линијом.
Земљиште јужно од М. Бардањолта често плаве реке Кири и Дрињача, те је мочварно и скоро непролазно. На том правцу Турци с правом нису очекивали неке озбиљније нападе црногорске војске, па су само местимично изградили зидове, који су се у случају потребе могли користити за одбрану.
На читавом делу фронта, почев од р. Кири, преко маслињака, М. Бардањолта, па поново до р. Кири, испред стрељачких ровова постављена је јака жичана препрека. Она је на мање угроженим деловима била од три, а на највећем делу фронта од шест редова коља.
Белики Бардањолт, иако није био обухваћен главним положајем, био је такође врло јако утврђен. То је наметао његов положај у односу на главну линију на М. Бардањолту. Било је сигурно да би В. Бардањолт црногорским снагама послужио као јак ослонац за заузимање М. Бардањолта, који је претстављао кључни објект у одбрани Скадра. Стога су, почев од краја октобра, када су се црногорске снаге повукле на десну обалу р. Кири, Турци почели интензивно да раде на утврђивању В. Бардањолта.
Пошто није било довољно времена, на В. Бардањолту су прво отпочели радови на отпорним тачкама, којих је, рачунајући и ону на Муселимовој Главици, било пет. Ровови су рађени кружно, око најистакнутијих висова на гребену В. Бардањолта. Свака од тих отпорних тачака, изузев оне на вису северозападно од к. 274, била је ограђена кружном жичаном препреком, иако је дуж читавог овог фронта била постављена и посебна жичана препрека од четири реда коља. Највећи део ватрених положаја артиљерије био је у самим отпорним тачкама, док се мањи део налазио позади. Сви ти положаји су били веома солидно грађени, као и склоништа за људство и муницију. Између отпорних тачака изграђен је читав низ мањих ровова, чиме је одбрана овог положаја знатно добила у чврстини. Највећи део ових ровова изграђен је на северозападном делу В. Бардањолта, где је растојање између отпорних тачака било највеће.
У свим тим рововима уређени су јаки блиндажи, који су посаду штитили од шрапнела и парчади граната, као и од хладноће и невремена.
Све те отпорне тачке биле су телефоном повезане с командантом отсека, чији се штаб налазио у бараци на северозападним падинама В. Бардањолта.
Иако су црногорске јединице својом ватром до примирја, а повремено и у току примирја, ометале радове на В. Бардањолту, Турци су ипак успели да их врло солидно изведу. Гвоздено коље жичаних препрека имало је јаке бетонске подлоге, те нити га је било могуће сећи нити чупати. На нарочито истакнутим местима радови су извођени ноћу, али се, упркос жртвама, упорно радило и дању. Тако је веома солидно био утврђен северни део В. Бардањолта, док је јужни део, у рејону с. Гајтани и југозападно од њега, био неутврђен.
Од Скадра, преко р. Кири, западном и северозападном ивицом М. Бардањолта и даље западним падинама В. Бардањолта, до самог његовог врха, био је изграђен колски пут, који је служио за снабдевањс и евакуацију снага на овом отсеку.
На Брдици, која је и пре рата била најјаче утврђени отсек скадарске одбране, такође су настављени радови. Поред доста обимних радова на унутрашњем уређивању отпорних тачака и артиљериских ватрених положаја, нарочито се интензивно радило на затварању дотада неутврђених међупростора и мртвих углова. У ту сврху су копани ровови између раније уређених отпорних тачака, за по једно до два одељења. Ти ровови су били пуног профила, с покривеним стрељачким заклонима. Силазне степенице, налактице и сами заклони били су обложени дрветом и поплетом, да би били удобнији и отпорнији. Пошто је само на западном делу Брдице претила опасност од бочне и леђне ватре с десне обале Бојане, то су само на рововима на том делу Фронта рађени леђобрани и траверзе. На осталим деловима фронта такви радови нису били потребни.
У долини, уз леву обалу Бојане, у току рата су изграђене две линије ровова: прва, главна, била је у висини хришћанског гробља на коси северозападно од к. 106; око 700 метара јужније, паралелно с њом, била је друга линија, за положаје борбених осигурања. Обе су изграђене од испрекиданих ровова, заштићених јаком жичаном препреком.
Један од најважнијих радова на унутрашњем уређењу утврђења био је изградња склоништа, која су била покривена таласастим лимом.
На најосетљивијим прилазима брдичким положајима ископане су тзв вучје јаме и дужи ровови, који су се у кишним периодима пунили водом и служили као врло солидне противпешадиске препреке. Тако је Брдица била утврђена тачно како је било планом предвиђено.
Иако су М. Бардањолт и Брдица били овако солидно утврђени, а простор између њих, у долини р. Дрињаче и ушћа р. Кири, био подводан и, нарочито зими, неподесан за покрете трупа, Турци су ипак наставили радове на утврђивању положаја у рејону с. Тепе и с. Ајасме. На десној обали р. Кири, северозападно од к. 12, изграђена је једна отпорна тачка, по типу сличних утврђења на Брдици и у Штоју. Од те тачке југоисточним падинама косе у правцу с. Ајасме и с. Табани, пружао се читав ланац стрељачких ровова. По самом гребену ове косе уређивани су ватрени положаји за артиљерију и митраљезе. На појединим узвишењима на гребену уређивани су и самосталчи стоељачки ровови. Сви ови положаји, као и отпорна тачка, били су ограђени јаком жичаном препреком. Тако је и овај међупростор био добро затворен.
Када су се почетком рата уверили да су с правом очекивали удар главних снага црногорског Приморског одреда на Тарабош, Турци су предузели мере да доврше и употпуне радове на утврђивању и овог отсека. Стога су радови на унутрашњем уређењу већ изграђених отпорних тачака убрзо довршени. Подигнута су склоништа против парчади граната, како за пешадију тако и за посаду артиљериских батерија и за муницију. Местимично су стварана мања склоништа и у самим рововима. Ровови су траверзама добро заштићени од бочне ватре.
Поред тога, дуж северних и јужних падина Тарабоша изграђене су испрекидане линије ровова, чиме су све отпорне тачке на Тарабошу повезане у један чвршћи и солиднији одбранбени систем. Пошто је опасност од напада с југа, од Облике, била већа, то су и прекиди у линији ровова на јужним падинама били знатно мањи од оних на северним падинама. Обе ове линије ровова наслањале су се на Бојану: јужна у рејону ушћа р. Дрињаче, а северна северозападно од с. Сакиришла. На северним падинама Тарабоша, на неким изразитијим косама јужно и југозападно од с. Широке, били су подигнути зидани ровови, да би допунили и ојачали одбрану самог гребена. На отстојању на ком је могла бити успешно брањена била је подигнута жичана мрежа од два до четири реда коља.
Сва утврђења на Тарабошу имала су међусобну телефонску везу.
На северозападним падинама к. 592 биле су бараке за становање, док су на североисточним падинама М. Тарабоша и око 750 метара југоисточно од извора Бојане за ту сврху постојале касарне. Од моста у с. Вазару до врха Тарабоша изграђен је пут за снабдевање трупа борбеним и другим потребама, као и за евакуацију.
Турци су, како се види, веома целисходно искористили примирје за консолидовање своје одбране. Они су солидно утврдили М. и В. Бардањолт и тиме знатно ојачали одбрану с тога правца. Али ни на осталим правцима није пропуштена ни најмања могућност да се доградњом утврђења и изградњом нових, нарочито у слабије утврђеним међупросторима, одбрана фортификациски ојача. Притом су нарочито мајсторски искоришћене све могућности које је земљиште својим склопом пружало. И баш захваљујући томе, ови фортификациски радови, иако највећим делом пољског типа, достизали су јачину полусталних објеката. У тако јаким утврђењима, за чије рушење црногорска војска није имала потребних средстава, непријатељ се осећао сигурнијим, те је, и поред све неизвесности у погледу исхода одбране града, ипак успео, како ће се касније видети, да издржи неколико веома јаких напада црногорских и српских снага.
Радове су изводиле јединице којима је била поверена одбрана тих отсека. Те јединице су биле увек спремне да оставе алат и прихвате оружје, тако да њихова борбена спремност није била ослабљена ни поред све ангажованости у овим радовима.