Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига прва, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Комадант бригаде имао је податке да је непријатељ организовао кружну одбрану Сјенице на линији Шушуре – Бабињача – Вијенац Бабинац (Маљевине) – Лупоглав – Дубиње (Велики Дубник) – Радишића Брдо, на којој су била изграђена утврђења пољског типа. На Шушури, Вијенцу Бабинцу, Лупоглаву и Радишића Брду налазила су се по два топа. Сем тога, командант бригаде је располагао подацима да је за одбрану Сјенице било прикупљено око 3.000 слабо наоружаних војника. С обзиром на то, он је одлучио да продужи наступаље на ширем фронту, потискујући предње турске делове, како би притиском на бокове непријатељске одбране створио услове за концентричан напад на град. У том смислу је у 9, 30 часова издао заповест и прецизирао задатке јединицама.
Десна колона, састава: 4 пук II (без 3 и 4 батаљона) са одељењем коњице, позициском батеријом и водом брдских топова, добила је задатак да наступа правцем с. Папићи – Бели Камен – Лупоглав и, овладавши Шушуром и Вијенцом Бабинцом, напада Сјеницу са северозападне стране.
Лева (главна) колона, састава: 3 прекобројни пук 3 и 4 батаљон 4 пука II, брдска батерија (без једног вода), брзометна батерија, вод пионира и одељење коњице, имала је затак да наступа општим правцем Лесковац – с. Бачија – Сјеница и, маневром свог левог крила преко с. Богути, ликвидира непријатељска утврђења на Дубињу, а затим нападне Сјеницу с југоистока. У циљу обезбеђења левог бока треба да упути једну чету правцем с. Фијуље – с. Дунишићи – с. Богути а другу у извиђање правцем Суви Рт – Лиса Планина (Вел. Лиса).
Коњички ескадрон (без два одељења) имао је задатак да извиђа на правцу Лесковац – с. Штавањ – Смиљевац и штити Бригаду од изненадног напада с правца Смиљевац – Дуга Пољана.
Први степен колонске коморе требало је до 14 часова да дође на Калипоље, а остале јединице и установе да остану на Јавору до даљег наређења. Покрет је имао отпочети у 13 часова.
Батаљони десне колоне су наступали са по три чете у првој линији, док је од по једне чете оба батаљона образована резерва команданта колоне. Колона је у току наступања савлађивала отпор мањих непријатељских одељења, а по избијању на десну обалу р. Вапе застала је да би сачекала извештај извиђачких делова упућених ка Лупоглаву. Извештена да тамо нема непријатеља, она је продужила покрет и око 19 часова избила на Лупоглав. Затим је командант колоне упутио једну чету с бомбашким одељењем да извиди рејон Сјенице. Чета је код с. Чедаво заустављена непријатељским отпором.
Лева колона је извршила покрет у 13,15 часова и у 14,15 без борбе избила на Крстац, где је претходница дочекана јаком пешадиском ватром с леве обале р. Љешнице, с Кањевског Брда и с правца с. Бачија. У исто време је отпочела дејство и непријатељска артиљерија с Лупоглава, али без нарочитог ефекта. Претходница је, уз осетне губитке, заузела Кањевско Брдо. Одмах је на источне падине овог брда привучена брзометна батерија, која је прецизном ватром брзо ућуткала непријатељску артиљерију на Лупоглаву, а касније, преносећи ватру на непријатељске делове у правцу с. Бачија, омогућила претходници да продужи наступање. Под притиском артиљерије и због наступања леве колоне уопште, непријатељ је напустио Лупоглав, који је касније, како је већ речено, неометано посела десна колона. Тиме је уствари била разбијена непријатељска одбрана северно од Сјенице.
По овлађивању Кањевским Брдом, лево од претходнице развијала су се још два батаљона из главнине. Потискујући непријатељске делове који су, вешто користећи земљиште, пружали жилав отпор, ови батаљони су око 18, 30 часова избили на десну обалу р. Вапе, док се непријатељ повукао ка Сјеници. Предњи делови ове колоне задржали су се на левој обали р. Вапе ради прикупљања и сређивања јединица за даље наступање. Брдска и брзометна батерија су постављене на ватрене положаје северно од с. Вапа.
Пошто се колона прикупила на р. Вапи, командант бригаде је одлучио да изврши ноћни напад на Сјеницу. Стога је наредио 3 прекобројном пуку (без 4 батаљона) да по паду мрака пређе р. Вапу и изврши напад на Сјеницу. Остале снаге је задржао у резерви.
Под заштитом мрака, 3 прекобројни пук је неопажено прешао р. Вапу и предузео напад, с тим што је 1 батаљон добио задатак да ликвидира непријатељске снаге у с. Пета, 2 батаљон да напада касарну у Сјеници, а 3 батаљон утврђење на Великом Дубнику. Када се 3 батаљон приближио утврђењу, непријатељска посада је одмах отворила јаку пешадиску и артиљериску ватру. У исто време је отворена и ватра из Сјенице, из с. Пета и с. Радишића Брда. Батаљони 3 пука нису отворили ватру већ су само прилегли. Непријатељска ватра, међутим, трајала је читав сат и по, али није била нарочито прецизна. Обавештен да је десна колона заузела Лупоглав и да на правцу с. Штаваљ – Смиљевац, куда је био упућен коњички ескадрон, нема непријатељских снага, команданг бригаде је одустао од даљег ноћног напада и одлучио да главнину снага у току ноћи пробаци на Лупоглав. Он је изгеда намеравао да, користећи доминантан положај Лупоглава, маневром са северозапада преко Вијенца Бабинца и Радишића Брда, опколи непријатељске снаге у Сјеници, а затим уз појачано дејство артиљерије с Лупоглава, изврши напад на град са западне стране. У вези с тим је наредио да се два батаљона (3 батаљон 3 пука и 4 батаљон 4 пука II) задрже према Дубињу и с. Пети са задатком да везују непријатеља у том рејону, а све остале снаге леве колоне да се у току ноћи пребаце на Лупоглав. Мада је терен био тежак, пешадија се доста брзо пребацила на Лупоглав. Пребацивање артиљерије ишло је знатно теже, јер је местимично ношена на рукама али је ипак завршено до 4 часа 24 октобра.
По прикупљању главнине Бригаде на Лупоглаву, командант је још у току ноћи наредио да 3 прек. пук са брдском батеритом протера непријатељске делове с Вијенца Бабинца и Шушуре и овлада овим положајима. Пољска брзометна батерија требала је да подржава дејство 3 пука, а позициска батерија да неутралише непријатељску артиљерију на Великом Дубнику. Коњички ескадрон је добио задатак да наступа правцем с. Штаваљ – с. Драгојловићи – с. Раждагиња – с. Дубница у циљу обухвата Сјенице с југоисточне стране, док је 4 пук II (без 4 батаљона) требало да изврши напад на Сјеницу с правца Лупоглава.
У духу тог наређења, 3 прекобројни пук се, користећи мрак, неопажено приближио Вијенцу Бабинцу и после краће борбе га заузео, док се непријлтељ повукао са Шушуре не сачекавши његов напад. Непријатвљске делове који су се повлачили ка Сјеници гонила је једна чета 1 батаљона 4 пука II, која је, уз подршку брзометне батерије, у том циљу прешла р. Увац.
Изјутра 25 октобра примећено је да се нека непријатељска одељења у нереду повлаче ка Радишића Брду. Зато је командант бригаде у 8,15 часова наредио команданту 3 прекобројног пука да заузме Радишића Брдо. У том циљу је 3 пук ојачан са два батаљона 4 пука II. Непријатељски делови, међутим, нису сачекали напад. Тако је 3 пук око 12,30 часова, без отпора избио на ове положаје.
Коњички ескадрон је, наступајући одређеним правцем, наишао код с. Дубница на јак непријатељски отпор и морао је да се повуче ка с. Бреза.
У 11 часова је команданту бригаде дошла једна делегација из Сјенице с понудом да се обустави даље бомбардовање и да се насеље преда без борбе. Командант је предлог прихватио и одредио да се предаја изврши у 14 часова. У одређено време Бригада је ушла у Сјеницу. Трећи пук заноћио је на Сјеничком Пољу, истуривши мање претстражне делове на Радишића Брдо, Вијенац Бабинац и Шушуру; 4 пук II смештен је у касарни, с мањим осигурањима на Лупоглаву, Великом Дубнику и ушћу р. Вапе.
Непријатељске снаге које су браниле Сјеницу разбегле су се ка Пештеру, Дугој Пољани и Пријепољу. Пошто тим снагама није придавао никакав војнички значај, командант бригаде није предузео гоњење, а хтео је да среди своје јединице и да их припреми за поседање заладног дела Санџака.