У кратким цртама изнели смо патње, муке, невоље и понижења, што их је народ у Босни и Херцеговини претрпио, а подноси их још и данас. Ово је само бледа слика наших прилика. Поједине чињенице, којих има неизмеран број, тек би је осветлиле потпуно. Тада би се тек могла схватити трагедија нашег народног живота. Од стрељања, вешања, палења и убијања несретна судбина довела нас је до умирања од глади.
Уз овакво стање и овакав поступак према нама сваки мисаон и разборит човек разумеће и наше расположење, разумеће наше тмурне осећаје, испреплетене чемером и горчином.
Наше осећаје разумеће нарочито син мађарског народа, који је народ у борби за своју слободу, за своја народна, грађанска и уставна права допринио огромне жртве и претрпео ужасне патње. Нека се Ваша Преузвишеност духом врати у она тешка времена, која је мађарски народ претрпио у години 1848. и послије тога. Пред Вас ће избити слика бруталног апсолутизма, у коме су Хајнау и Ламберт вјешањем и стрељањем гушили народни покрет мађарски и Ви ћете наћи потпуно оправданим, што се сав мађарски народ туђио од апсолутистичке и германизаторске ере Бахова система, и што се је заносио надом на боље времена своје уставне и народне слободе. Тако ћете и нас моћи праведно разумети.
Треба да буде боље, треба да буде друкчије, па да се народ освијести и тргне из ове апатије ове отуђености и потиштености, да зна, да није само објекат управне силе, него да је грађанин са правима и дужностима.
Претпоставе за друго расположење и за други рад јесу ове:
1. Потпуна амнестија политичких осуђеника
2. Накнада штете свим невино настрадалим
3. Осигурање прехране
4. Успостава уставности сазивом распуштеног сабора уз потпуно слободне накнадне изборе
5. Управа земље може се предати само људима саборског поверења. Тек кад ово испуњено буде, може се путем народног представништва приступити решавању осталих питања
Наш читави народ Срба, Хрвата и Словенаца претрпио је у монархији веома много за време овога рата. Данас још стоји Далмација, Словенија, Истра, Корушка без својих земаљских представништва под управом туђег чиновништва. У Хрватској је једино одржан уставни режим. Па и тамо испадају сваки час претње са страшилом неуставности и комесаријата, а једногласно примљене законске основе не могу да постану законом. То буди у нас осећаје, који не могу бити склони држави. То буди у нама предосећаје, што расту у сјени и мраку неслободе.
Ми осјећамо једно са свом нашом истокрвном браћом Хрватима, Србима и Словенцима ма где они били. Ми знамо, да на кругљи земаљској не можемо изоловано живети, него да нас већ наш положај упућује на искрен и поштен споразум са географски најближим народом краљевине Угарске. Да тај споразум може искрен и поштен бити треба да га створе два равноправна и државно самостална народа.
Ми Срби, Хрвати и Словенци нисмо данас равноправни са народом мађарским. Ми смо данас робље незаробљено, које носи лажни наслов држављана.
Док код се горње предпоставе не испуне, док год ми морамо да живимо у овом политичком и грађанском ропству, ми нисмо у стању дати слободне изјаве. “Наше народно питање не може се решавати без народа, оно се не може само деломично решавати, него у целини и то на темељу права народног само одређења. Свако друго решење, међу која убрајамо и директно и без приволе народне намеравано присаједињење Угарској, било би насиље, које би уродило најгорим последицама за нутарњу сигурност и спољашњи мир. Напаћена душа нашег јединственог народа Срба, Хрвата и Словенаца, ако насиљем и неправдом раскомадани будемо, проћи ће мученички пут борбе да у њему сагори и пропадне или да постигне јединство и слободу своју.”
Тај су меморандум потписали овим редом: Ристо Хаџи-Дамјановић, Мато Бекавац, Перо Тодоровић, Ђуро Џамоња, Јово Пешут, Гавро Гашић, Ђорђе Пејановић, Др. фра Јулијан Јелинић, Карло Цанкар, Др. Љубо Симић, Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, Др. Јозо Сунарић, Перо Стокановић, Др. Милан Јојкић, Данило Димовић, Фра Љубо Галић, Др. Саво Љубибратић, Др. Лука Чабрајић, Др. Владо Андрић, Вјекослав Јелавић, Стјеран Субашић, Др. Марко Алауповић, Др. фра Карло Икић.
