Најновије искуство, делом и лично
Ипак, и у таквим условима, каква-таква потрага за истином о српском добровољачком покрету започета је.
Може ли се неправда отклонити
Истраживање српског добровољачког покрета и даље се сматра “приватним послом”.
Други светски рат и после
Страховит покољ и масовно убијање трајало је пет минута, а потом је настао лов на преживеле, који су већином похватани, повезани и под оружаном пратњом пребачени у логоре.
Ко је то био против добровољаца
У циљу разбијања прве Југославије и постизања освете за пораз у I светском рату, те снаге нису бирале средства да постигну кажњавање српских ратних добровољаца.
Мало јесте добровољац, мало није
Извесно је само једно: против администрације није се могло.
Правни прописи против добровољаца
Све ове “питалице” о заради, “повременој исхрани” и “пристојном издржавању” биле су само вербално покриће за полазни став да се на добровољачку земљу не примењује грађанско право.
Потрага за решењем добровољачких проблема
“Влада је одлучила, да реши коначно добровољачко питање и то не више половно, него до краја – законом. Тај пројект је пуно извршење обећања Министарског Савета на Крфу 1917. године.”
Услови за насељавање
У прво време, нажалост, многа новорођенчад нагло су умирала, јер су хигијенски и сви други животни услови на пустарама били врло тешки.
„Заплетен рад” Министарства аграрне реформе
“Кризман, који прве веснике српске освете, јунаке Прве Српске Добровољачке Дивизије назива бандом, није достојан положаја, на коме је, нити је способан за велико дело, које му је поверено”
Добровољци траже своја права на земљу
Наредба Министарства за аграрну реформу легализовала је шпекулацију, а земљу су могли куповати само они који су имали доста новца: разни ратни богаташи, адвокати, чиновници, имућнији сељаци, итд.
Конгрес српских добровољаца у Новом Саду
У нади да ће се нешто ипак учинити за добровољачку ствар, 7. марта 1920. године одржан је у Новом Саду конгрес српских добровољаца.
Време првог светског мира, добровољци се насељавају
“Та они све време рата проведоше, ако не баш под скутом самога Тисе, а оно под скутом његових улизица и пришипетаља. Тим је жалосније, да борцима за слободу кукавице капу кроје!”
Колико је добровољаца ушло у Велики рат
Број српских добровољаца у Првом светском рату био је скоро двоструко већи од оног у балканским ратовима и износио је најмање 193.200, од чега око 56.600 из двеју српских краљевина и око 136.600 са стране.
Општи преглед
Бројни историчари, и остали, током претходних деведесетак година трудили су се да из свега што је записано о добровољачком покрету дођу до података који би се могли сматрати тачним, истинитим и несумњивим.
Добровољци и пробој Солунског фронта
Српска војска прешла је Дунав, Саву, Драву и Дрину с пуним моралним правом; српски добровољци појављивали су се тамо као ослободиоци.
Српска војска прелази Дрину, Дунав и Саву
Пашић, који се тада налазио у Паризу, поручио је строго поверљивим телеграмом: “Хитајте најбрже у Босну, Банат и Срем и у друге области Аустро-Угарске”
Српска војска надомак Војводини Српској
Лондонска штампа описивала је српско напредовање ка Дунаву као “посмртно звоно за Аустро-Угарску”.
Србија тражи право на уједињење
Иако су очекивали да ће се процедура за стварање коалиционе српске владе свести на пуку формалност, представници опозиције нису били спремни да предложе своје министарске кандидате; морали су се о томе договорити са Трумбићем!
Централне силе пред поразом
Средином септембра, неколико дана пошто је Солунски фронт био пробијен и кад се већ могао сагледати крај Аустроугарског Царства, покушала је српска влада да за добронамерну сарадњу придобије чланове Југословенског одбора.
Пробој Солунског фронта
А онда, војвода Мишић је наредио: “У смрт, само не стајати! До последњег остатка људске и коњске снаге”.
Добровољачки покрет још тиња
Тих дана стигле су у српску Врховну команду и вести да су Савезници практично отписали српску војску, јер је она, наводно, због слабог бројног стања, остала без стварног утицаја на даљи ток операција.