Скоко Саво

Име: Саво
Очево име:
Презиме: Скоко
Место: Југовићи
Општина: Гацко
Година рођења: 1923
Година смрти: 2013

Др Саво Скоко (Југовићи, Гацко, 4. јануар 1923. – Београд, 20. септембар 2013) је српски историчар и пуковник ЈНА.

Завршио је основну школу у Фојници. Учесник је народноослободилачког рата, из којег је изашао као поручник Југословенске армије. Осим редовне дужности, после рата је завршио гимназију, пешадијску официрску школу и филозофски факултет (група историје) у Београду. Након тога, двадесет година је радио у Војноисторијском институту на обради материјала о балканским ратовима и првом светском рату. Одбранио је, на Филозофском факултету у Београду 1968, магистарски рад Спор Србије, Бугарске и Грчке око Македоније и Балкански савез, а 1974. и докторску тезу Други балкански рат 1913.

У на­уч­но­и­стра­жи­вачком ра­ду ба­вио се, пр­вен­стве­но, рат­ном и на­ци­о­нал­ном исто­ри­јом Ср­би­је XIX и по­чет­ком XX ве­ка, по­себ­но Бал­кан­ским ра­то­ви­ма, Пр­вим и Дру­гим свет­ским ра­том, те ге­но­ци­дом над хер­це­го­вач­ким Ср­би­ма, за­тим ра­зно­вр­сном про­бле­ма­ти­ком Пр­вог срп­ског устан­ка, исто­ри­јом род­не Хер­це­го­ви­не.

Важнији радови:

Дру­ги бал­кан­ски рат 1913, књ. I (Бе­о­град 1968), књ II (Бе­о­град 1975);

Вој­во­да Жи­во­јин Ми­шић, Мо­је успо­ме­не (Бе­о­град 1968);

Ср­би­ја и Цр­на Го­ра у бал­кан­ским ра­то­ви­ма 1912–1913 (Бе­о­град 1972) – ко­а­у­тор­ство са Бо­ри­сла­вом Рат­ко­ви­ћем и Ми­тром Ђу­ри­ши­ћем;

Вој­во­да Сте­па Сте­па­но­вић у ра­то­ви­ма Ср­би­је 1876-1878, књ. I-II (Бе­о­град 1985) – ко­а­у­тор­ство са Пе­тром Опа­чи­ћем;

Вој­во­да Ра­до­мир Пут­ник, књ. I –II (Бе­о­град 1984);

Пр­ви свет­ски рат. Оп­шта исто­ри­ја (Бе­о­град 1976) – ко­а­у­тор са Ми­тром Ђу­ри­ши­ћем, Бо­ри­сла­вом Рат­ко­ви­ћем и Ми­ха­и­лом Вој­во­ди­ћем;

Срп­ско–тур­ски ра­то­ви 1876-1878 (Бе­о­град 1984) – ко­а­у­тор­ство са Пе­тром Опа­чи­ћем;

Ко­лу­бар­ска бит­ка 1914 (Бе­о­град 1990);

По­ко­љи хер­це­го­вач­ких Ср­ба 1941 (Бе­о­град 1991);

Ге­но­цид над Ср­би­ма у XX ве­ку (Бе­о­град 1992) – ко­а­у­тор;

Цер­ска бит­ка и вој­во­да Сте­па (Кру­ше­вац 1997) – ко­а­у­тор­ство са Пе­тром Опа­чи­ћем;

Кр­ва­во ко­ло хер­це­го­вач­ко 1941-1942, књ. I-II (Бе­о­град 1999);

Чи­ту­ља жр­та­ва уста­шко-на­ци­стич­ког ге­но­ци­да у га­тач­ком кра­ју 1941-1944 (Бе­о­град 2006).

На бесмртној вертикали Српске ратне прошлости (2012.)

Један је од аутора илустроване ратне хронике Србија и Црна Гора у Балканским ратовима и Први светски рат-општа историја (1976). У еди­ци­ји Зна­ме­ни­те бит­ке и бо­је­ви срп­ске и цр­но­гор­ске вој­ске од Ца­ре­ва Ла­за 1712. до До­бро­пољ­ске бит­ке 1918, I-VI (Бе­о­град 1998) Са­во Ско­ко је об­ја­вио при­ло­ге: Опе­ра­ци­је срп­ске вој­ске у Дру­гом срп­ско-тур­ском ра­ту 1876-1878; Бре­гал­нич­ка бит­ка; Ко­лу­бар­ска бит­ка. У за­себ­ним еди­ци­ја­ма, та­ко­ђе, об­ја­вио је, ви­ше на­уч­них ра­до­ва, за­тим низ исто­риј­ских рас­пра­ва и сту­ди­ја у на­уч­ној пе­ри­о­ди­ци, као и број­не при­ка­зе, кри­ти­ке и по­ле­мич­ке члан­ке у ли­сто­ви­ма и ча­со­пи­си­ма.

Са­во Ско­ко је уче­сник НОР-а, а за за­слу­ге у ору­жа­ној бор­би про­тив фа­ши­зма, од­ли­ко­ван је Ор­де­ном хра­бро­сти – два пу­та, Ор­де­ном за­слу­га за на­род са сре­бр­ним зра­ци­ма и Ор­де­ном брат­ства и је­дин­ства са сре­бр­ним вен­цем, а за мир­но­доп­ске за­слу­ге у из­град­њи и мо­дер­ни­за­ци­ји Ору­жаних сна­га ФНРЈ: Ор­де­ном за вој­не за­слу­ге са сре­бр­ним ма­че­ви­ма, Ор­де­ном На­род­не ар­ми­је са сре­бр­ном зве­здом и Ор­де­ном На­род­не ар­ми­је за злат­ном зве­здом. До­би­тник је Де­цем­бар­ске на­гра­де ЈНА и Пла­ке­те Са­ве­зног од­бо­ра СУБ­НОР-а.

Го­ди­не 2000. до­де­ље­на му је На­гра­да за на­у­ку „Вла­ди­мир Ћо­ро­вић”.

Умро је деведесетој години, 20. септембра 2013. у Београду.