име: Ахмед
презиме: Адемовић
име оца: И.
место: Лесковац
општина: Лесковац
година рођења: 1873.
година смрти: 1965.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
ТРУБАЧ СА КАРАЂОРЂЕВОМ ЗВЕЗДОМ
Ахмед Адемовић, радник из Лесковца, као и остали Роми мењао је и име и презиме, али је у Лесковцу умро и сахрањен као витез Карађорђеве звезде са мачевима под именом Ахмед Адемовић. У списку носилаца Карађорђеве звезде са мачевима који је водило Удружење носилаца Карађорђеве звезде са мачевима официрског и војничког реда уписан је као Амед Амедовић и назначено да је одликован златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У указу ФАО бр. 11123 стоји да је Аметовић И. Амет одликован сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
Како је право име радника из Лесковца познатог трубача Гвозденог пука који је стојећи на једном брдашцу када је добио наређење команданта пука да свира одступање, гледајући како непријатељ одступа, одлучио да уместо одступања свира јуриш. Запрепашћен и командант пука и команданти батаљона када су чули да и остали трубачи свирају јуриш наредба пренета звуком трубе за војнике, подофицире и официре значила је заповест команданта пука – јуриш. На срећу овога трубача положај је преотет и уместо да заврши за колцем, на његовим грудима заблистала је Карађорђева звезда са мачевима.
Ахмеда, Амеда или Амета познавали су готово сви Топличани и сви Лесковчани. Живео је врло дуго и најчешће је после другог светског рата био гост у Официрском дому у Лесковцу где је младим официрима уз чокањ ракије радо причао како је стекао Карађорђеву звезду са мачевима.
Недавно се на нашој телевизији појавио један изванредни оркестар трубача и читаоци ће се сетити да се њихов капелник представио као унук носиоца Карађорђеве звезде са мачевима. О подвигу овог ратника причало се и препричавало. Неки су говорили да је он претходно прешао на турску страну и да је познавајући турске знаке прво њима свирао одступање а затим прешао код свог пука и свирао јуриш. Умро је у 92. години у децембру 1965. године. Последње године живота провео је у кућерку свога унука Фадила. За време последњег рата Немци су му 1941. године стрељали два сина, Рецу и Раму, којима је општина Лесковац подигла споменик у Араповој долини испод лесковачког брда Хисара. До краја живота трубач је носио с поносом Карађорђеву звезду са мачевима.
