име: Мита
презиме: Андријевић
име оца: Т.
место:
општина:
година рођења:
година смрти: 1917.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Мајор Мита Т. Андријевић коме се на грудима јасно препознаје Карађорђева звезда са мачевима четвртог реда, а поред ње легија части и златна медаља Милош Обилић није у списку Носилаца Карађорђеве звезде са мачевима официрског и војничког реда, нити је пронађен указ о његовом одликовању.
„О овом витезу „Видов-дан“ књига друга на странама 99 и 102 бележи:
„Мита Т. Андријевић, командант другог батаљона I. пешадијског пука, умро је у Солуну 30. септембра 1917. године. Мита најбољи митраљезац, челенка Царскога пука, уздање сваког команданта, љубав и вера својих војника. Најбољи падају, а он је пет година као најбољи пркосио својим широким плећима и својом наизмерном љубави према роду и Домовини, пркосио гранатама и Турака и Бугара и Аустро-Мађара и Германа, а да му силу нису били у стању обуздати ни полету његову на пут стати. Себи крчио пута где год наумио. Само Бог могао је да сломије срце јунака као што је он био. Само њему „Старом крвнику ниси могао супроставити, и од њега који те је кроз толике борбе водио и у киши куршума и која ти никад није била тешка јер ти ниси имао осећаје за познавање опасности и оно што се зове страх твоје срце, смели јуначе никад није осетило. Над витезом Митом, владао је увек само осећај дужности… Колико велики као јунак, толико је ван борбе и далеко од рова био скроман као човек, иако свестан своје вредности, о којој се управо поетски изражавају његове старешине…“
Овде није изричито речено али је сасвим извесно да је мајор Мита Карађорђеву звезду стекао на Кајмакчалану, и то је та 1916. година која ће ипак неког од витезова оставити ван списка носилаца Карађорђеве звезде са мачевима ако раније у списак нису били унети.
