Алексић Сава

Алексић Сава
Алексић Сава

 

 

име: Сава
презиме: Алексић
име оца:
место: Лазаревац, рођен у Брајковићу
општина: Лазаревац
година рођења: 1892.
година смрти: 1948.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Сава је рођен у селу Брајковићу 27. јануара 1892. године.

Учесник је турског рата 1912. године у који је отишао из кадра. Ратовање наставља и 1913. године против Бугара.

По објави рата 1914. године Сава учествује у свим биткама у којим је учествовао његов VII пешадијски пук Дунавске дивизије, са којим је, после љутих битака и бојева 1914. и 1915. године прешао Албанију, стигао на острво Крф, одакле се после опоравка вратио у своју јединицу и с њом учествовао у пробоју солунског фронта и свим биткама до коначног ослобођења и уједињења Јужних Словена у прву заједничку државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

За заслуге у ратовима од 1912. до 1918. године Сава је носио бројна одличја за храброст и највиши орден Карађорђеву звезду са мачевима.

После демобилизације 1919. или 1920. године отворио је трговачку радњу у Лазаревцу, основао породицу и одгајио петоро деце која су и данас жива у Лазаревцу. Биран је у Одбор Црвеног крста, Јадранске страже и Албанске споменице. Неколико година је био председник општине Лазаревац. За време његовог мандата Лазаревац је добио водовод и Спомен цркву-костурницу у којој су сахрањене кости десетине хиљада изгинулих српских и непријатељских војника подофицира и официра у колубарској бици. Тада је одликован Орденом Светог Саве.

За време окупације остао је у Лазаревцу и трудио се да буде неутралан. Сава је 18. јуна 1948. године умро и сахрањен у Лазаревцу.

Слични чланци:

Ицић Б. Милан

Ицић Б. Милан

У рат одлази 1912. године као обичан редов-пешак. Не зна се која је одликовања тада добио, али је познато да је мобилизацију 1914. године дочекао у Ваљеву у чину поднаредника.

Прочитај више »
Радовић Драгомир

Радовић С. Драгомир

Пошто су им од Краљева били пресекли пут, кренули су на Ушће, па у Косовску Митровицу. Код Пећи су уништени топови. Војници су морали да теше Драгомира када је сахрањивао топовске цеви. Плакао је као да је сахрањивао своје најмилије.

Прочитај више »