име: Велизар
презиме: Антић
име оца: М.
место: Доњи Милановац
општина: Мајданпек
година рођења: 1885.
година смрти: 1938.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Антић М. Велизар, официр – дивизијски генерал (Доњи Милановац, Мајданпек, 11. VI 1885- Тузла, 30. III 1938).
Седмогодишњу гимназију завршио је у Чачку. ВА завршио је као полазник XXXV класе НШ и као полазник XXII класе ВШ. Положио је и испит за генералштабну службу. Био је и комита, па су га Бугари уценили и за њим расписали потерницу.
У балканским ратовима био је командир батерије у Шумадијској дивизији I позива.
За време I светског рата био је командир одреда, који се истакао код Демир Капије новембра 1914. године, против четири пута надмоћнијих бугарских комита.
Током повлачења преко Албаније и за време борбе на Солунском фронту био је командир III батерије Дринског брдског артиљеријског пука. При заузимању Кајмакчалана, његова батерија прва је извучена на врх овог масива и дала значајан допринос гоњењу непријатеља. У тим ратовима рањаван је 19 пута.
Након I светског рата био је војни изасланик у Будимпешти и Бечу, командант III пука, начелник штаба II армије и командант Босанске дивизијске области. Смрт га је затекла на војној вежби припадника те јединице у околини Тузле.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, Орденом белог орла са мачевима IV степена, Орденом југословенске круне II степена; златном и сребрном медаљом за храброст Милош Обилић и низом других одликовања.
