Бајалица Т. Милош

Бајалица Т. Милош
Бајалица Т. Милош

 

 

име: Милош
презиме: Бајалица
име оца: Тимотије
место: Бачвани
општина: Босански Нови
година рођења: 1888.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Ратни добровољац Милош Бајалица, син Тимотија и Стане, рођен је 1888. године у селу Бачвани код Босанског Новог, сада Босанска Дубица. Основну школу завршио је у родном месту и после завршетка школе остао је на свом имању до мобилизације у аустроугарску војску 1914. године. Чим му се прилика указала пребегао је Русима и из њиховог ратног заробљеништва пријавио се и укључио у Прву српску добровољачку дивизију у Одеси. Са овом дивизијом учествовао је у љутим бојевима на Добруџи и Кокарџи а потом прешао са осталим добровољцима на солунски фронт. За личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Милош је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и многим другим одличјима за храброст не само Србије, него и Русије и Румуније.

Нема тачних података откада је Милош Бајалица члан Комунистичке партије Југославије, али је већ 1936. године хапшен и осуђиван као члан Комунистичке партије. Међутим, поуздан је податак да је Милошев брат Томо члан КПЈ још од 1921. године.

У годинама између два рата Милош је активно учествовао у догађајима и припремама за одбрану земље по налогу Комунистичке партије Југославије, а после окупације и у припреми за оружани устанак 1941. године.

Један мермерни споменик посвећен је Милошу
Један мермерни споменик посвећен је Милошу

Тридесетог јула 1941. године долази до напада на седиште општине у Босанској Костајници од стране преко 1.500 устаника. Устанике је лредводио Милош Бајалица уз почоћ још седам чланова КПЈ и неколико десетина напредних сељака и ралника. У поподневним сатима 31. јула 1941. године устаници су се под притиском јаких непријатељских снага повукли из града и на погодиом месту Милош је са својим сарадницима, користећи старо ратничко искуство, организовао фронт на погодном месту.

Истицање црвене заставе у устаничкој војсци била је идеја Милоша Бајалице, Стеве Филиповића и још неких чланова и симпатизера КПЈ.

Половином августа 1941. године на Козари у месту Кнежица одржано је војно-политичко саветовање. Том саветовању је присуствовао и Милош као организатор поменутог фронта. Ту је донета одлука да се напусти фронтална борба и поведе герилска. У НОБ-у су поред Милоша, узеле учешћа и његове четири кћери. На основу уцене и на превару ухваћен је Милош Бајалица почетком септембра 1941. године и у Босанској Костајници на зверски начин убијен. Породица Милоша Бајалице после рата је примила његову Партизанску споменицу 1941. године.

Слични чланци: