име: Драгољуб
презиме: Бајаловић
име оца: Љ.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1881.
година смрти: 1949.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Драгољуб је рођен 3. фебруара 1881. године у Београду. Отац Љубомир био је пешадијски пуковник и ађутант краљице Наталије Обреновић.
Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Београду. Нижу војну академију завршио је од 1897-1899. године са XXX класом питомаца. Вишу школу Војне академије завршио је од 1905-1907. године. Од 1889-1924. године Бајаловић је поступно напредовао до чина пуковника.
Драгољуб је био водник командант батаљона, командант пука и командант војног округа. Командовао је следећим батаљонима: Трећим батаљоном четвртог прекобројног пука, Другим батаљоном XXII пешадијског пука, Четвртим батаљоном XIV пешадијског пука, Првим батаљоном истог пука, Првим батаљоном XXI пешадијског пука и Првим батаљоном XIII пешадијског пука „Хајдук Вељко“. Командовао је следећим пуковима: XXI пешадијским пуком, XIII и XXXVIII пешадијским пуком. Затим је био командант војних округа у Књажевцу, Пироту и Бања Луци. Пензионисан је 1940.године као командант војног округа у Бања Луци.
Драгољуб Бајаловић је учествовао у свим ратовима које је Србија водила од 1912-1918. године. Од маја месеца 1916. године до фебруара 1918. био је у корпусу Срба, Хрвата и Словенаца у Првој српској добровољачкој дивизији Стевана Хаџића. С првом дивизијом учествовао је у борбама на Добруџи а затим се са целим корпусом вратио на солунски фронт. Један део добровољаца је дошао преко Лондона и то је успело само првој бригади Прве српске добровољачке дивизије, а остали добровољци, пошто се заледило Северно море кренули су на далеки пут преко Владивостока до Солуна.
За ратне и друге заслуге Бајаловић је добио бројна одликовања: Медаљу Петра Првог (1804-1903), Златну медаљу за храброст „Милош Обилић“, Бели орао петог реда, Југословенску круну четвртог реда, француски Ратни крст, и друга румунска и руска одличја и све споменице од 1912-1918. године. За испољену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу, Драгољуб је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.
Бајаловић је више пута похваљиван а добијао је и грађанска признања. У знак захвалности што је на челу српске војске ушао у Бања Луку 21. новембра 1918. године додељена му је диплома почасног грађанина Бања Луке. Једна улица у Бања Луци добила је име: Улица мајора Бајаловића.
Бајаловић је 5. маја 1949. године умро у Београду.
