Белић Владимир

Белић Владимир
Белић Владимир

 

 

име: Владимир
презиме: Белић
име оца:
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1877.
година смрти: 1943.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

БРАЋА БЕЛИЋИ
витезови, генерали, близанци

Владимир Белић рођен је 2. августа 1877. године у Београду. По завршетку пуне гимназије у Београду ступа у Војну академију 1. септембра 1885. године. У чин пешадијског потпоручника је произведен 1898. године. У војној служби напредује нормално. Капетан постаје 1908, пуковник 1916, бригадни генерал 1923, а двизијски генерал 1928. године.

Официрску каријеру почиње као водник у пешадији. Од 1902. до 1905. био је у Генералштабној академији у Петрограду. Потом је приправник за генералштабну струку у периоду од 1906. до 1909. године. Затим је командир чете у пешадији, ађутант дивизијске области до 1911. а командант пешадијског батаљона до јула 1912. године.

За време ратова од 1912. и 1913. године је помоћник начелника штаба Моравске дивизије првог позива и ађутант команданта приморског кора. У првом светском рату био је на различитим дужностима, командант пешадијског пука у такозваној Ужичкој војсци, начелник штаба Браничевског одреда, помоћник начелника штаба Добровољачког корпуса у Русији, начелник штаба прве и друге добровољачке дивизије.

После завршеног првог светског рата, од 1918. до 1922. године је командант пешадијске подофицирске школе, а затим до 1924. године ради у пешадијској инспекцији, а од 1923. је помоћник управника Војне академије и професор на Војној академији. Предавао је историју ратних вештина светског рата. Од 1928. године је командант Дринске дивизијске области у Ваљеву, а од 1931. помоћник команданта Дунавске армијске области у Новом Саду. С ове дужности, по сопственој молби, одлази у пензију 1936. године.

Почетком априла 1941. године реактивиран је и упућен за команданта позадине Четврте армијске области у Загребу. На том положају је заробљен и одведен у Немачку, у логор. Умро је 21. фебруара 1943. године.

Током свога живота добио је велики број признања и одликовања. Међу најважнијим су: Карађорђева звезда са мачевима 4. реда (1920) за заслуге стечене у рату 1915. године, Карађорђева звезда 4. реда (1922), Орден „Светог Саве“ 3. реда (1928), „Југословенска круна“ 3. реда (1930), Орден „Светог Саве“ првог реда (1936). Одликован је с пет „Белих орлова“, „Албанском споменицом“, више различитих медаља, као и више страних одликовања (руских, пољских, румунских).

У току свог живота бавио се стручним радом сарађујући у часопису „Ратник“ с прилозима из области ратних вештина. Плод тога рада је књига о Војводи Путнику у издању „Биографије знаменитих људи“ (1938).

Слични чланци:

Пантић В. Ђорђе

Пантић В. Ђорђе

Преласком у Србију као добровољац учествује у борбама и гине 3. септембра 1918. године на Лешничкој коси, у чину потпоручника 3. чете 2. батаљона 9. пешадијског пука.

Прочитај више »
Пашајлић Саво

Пашајлић Саво

Саво је веома дуго ратовао од 1912. до 1918. године. Са пуком „Карађорђе“ прошао је сва бојна поља на којима је била Шумадијска дивизија првог позива.

Прочитај више »