име: Цветко
презиме: Бојанић
име оца: Никола
место: Белотић
општина: Осечина
година рођења: 1892.
година смрти: 1979.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Бојанић Н. Цветко, земљорадник и каплар (Белотић, Осечи- на, 1892 – Белотић, 9. I 1979).
Отац Никола и мајка Станка (из Врбића код Крупња), земљорадници.
Основну школу учио је у Белој Цркви код Крупња.
Почетак I светског рата затекао га је на одслужењу редовног војног рока у V пешадијском пуку у Ваљеву, у јединици легендарног мајора Михаила Маџаревића. У Први светски рат, у коме је учествовао са братом Живком, ступио је у чину каплара. Храбро се тукао у борбама на Дрини, Колубари и Сувобору 1914. године и истицао се сопственом храброшћу и сналажљивошћу.
Постоје две верзије због чега је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. По казивању сродника, то одличје је добио јер за време борби на Мачковом камену или Сувобору, током извиђања са патролом, наишао на аустроугарски батаљон и командовао као да се за њим налази читав пук, па је један број противничких војника заробљен, а други побијен. По другој верзији одликован је јер је под кишом непријатељских куршума изнео са бојишта тешко рањеног француског генерала.
На Солунском фронту Цветко Бојанић је тешко рањен па је два гелера носио у грудима до краја живота.
По завршетку I светског рата вратио се кући, али је после само месец дана поново мобилисан и учествовао у сузбијању Арнаутске побуне на Косову. Имао је Албанску споменицу и био одликован Медаљом за храброст, Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (указ 150.806) и другим одликовањима.
У браку са Милијом, рођ. Марковић (1894-1966) из Беле Цркве код Крупња, имао је кћи Гроздану и синове Војина у Бањи Ковиљачи и Велизара у Белотићу
