
име: Данило
презиме: Боснић
име оца: Ђорђе
место: Александрово, рођен у Ораовцу (Лика)
општина: Нова Црња
година рођења: 1883.
година смрти: 1953.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ђорђу Боснићу 1883. године родио се син Данило у месту Ораовац. Доњи Лапац у Лици, СР Хрватска. Као врло млад отишао је у Америку како се тада говорило „трбухом за крухом“.
Данило је један од оних српских добровољаца који су дошли из Америке и већ од почетка рата 1914. године борио се у српским трупама у Добровољачком одреду. Данило је признат за добровољца и уписан у књигу добровољаца под бројем 929, свеска за 1930. годину под словом „Б“.
Данило је у рату два пута рањен: 7. новембра 1915. и 4. августа 1916. године. Похваљен је армијском похвалом ђенерала Милоша Васића од 18. априла 1917. године и дивизијском похвалом команданта Дринске дивизије ђенерала Крсте Смиљанића, која је у Даниловој другој чети Другог батаљона IV пешадијског пука „Стеван Немања“ заведена под бр. 123 од 13. августа 1919. године.
Поред Карађорђеве звезде са мачевима, Данило је одликован Медаљом за храброст „Милош Обилић“ и француским Ратним крстом. После првог светског рата Данило је живео као колониста у селу Александрово, које се сад зове Велике Ливаде.
Данило је умро 1953. године.
Карађорђевом звездом са мачевима Данило је одликован указом ФАО бр. 22023 од 12. септембра 1918. године. У наредби ђенерала Васића, поред осталог, наведено је и следеће:
„Водник треће чете Првог батаљона Добровољачког одреда резервни пешадијски наредник Данило Ћ. Боснић учествовао у свима борбама које је чета имала.
Нарочито се истакао приликом бугарског препада 4. августа на Лерињском пољу када је са својим водом задржавао непријатељску чету са два митраљеза код села Кладерапа све док се остала три вода нису пребацила на следећу косу када, иако тешко рањен, није хтео да напусти свој вод. Присебношћу и храброшћу успео је да свој вод доведе, без великих губитака, у састав чете.
Од 2. до 4. септембра одликовао се беспримерном храброшћу…“