Име: Гвозден
Очево име: Петар
Презиме: Божић
Место: Годечево
Општина: Косјерић
Година рођења: 1891.
Година смрти: 1977.
извор података: “Витезови Црногорског среза“ Милијан Деспотовић
ЈУНАК СА ЗАРОШКЕ РЕКЕ
Божић П. Гвозден, пољопривредник, млинар (1891 – 1977).
Гвозден П. Божић, од оца Петра и мајке Анђелије, рођен је у Годечеву, код Косјерића 19. јуна 1891. године. Живео је у родном селу, припомагао оцу који је, у то време, био угледни пољопривредник у даљој околини.
Учесник је првог светског рата од 1914 – 1918. године. У повлачењу српске војске преко Албаније страдало је много наших војника. Арнаути су нам увек задавали „ударац са леђа“, како је касније говорио Гвозден. Причао је догађај како су Арнаути убијали и нападали наше војнике када би изостали иза колоне, или оне који нису могли да издрже глад па су тражили да купе хлеба. Али од ђавола се хлеб не купује:
– Преморени и гладни једва ноге вучемо. Кад испред нас група наших војника постројила повећу групу Арнаута, међу њима највише деце. Хоће да их стрељају, јер су нападали наше другове. Ја скочим и заклоним децу, молећи да их не убију. Волео сам много децу. Само им запретимо да ћемо се вратити, ако затреба и потом наставимо даље и сами у велику неизвесност.
Издржао је Гвозден ту тешку албанску голготу, учествовао на пробоју Солунског фронта, вратио се кући 1918. године. „Велику храброст показао је нарочито у спасавању и извлачењу рањених другова са бојишта“. Никада му није, прича се, избледела слика коју је памтио и са грозотом изговарао када је приликом пробоја затекао призор српског војника кога су бугарски фашисти убили и масакрирали стављајући му у уста одсечен полни орган. Светио им се непрекидним уништавањем митраљеских гнезда. Скидао их је „као праћке“, говорили су његови ратни другови.
Ове тешке слике нису му се никад избрисале из свести. У предсмртном часу, устајао је са постеље, сагињао се и бунцао: „Испаде ми метак, куд нестаде“, „пустите ту децу, ако њих побијете и ја нећу знати како се зовем…“
Много је волео децу, окупљао их сав живот око себе, причао им бајке али и пригодне ратне догађаје и помињао своје ратне другове младиће, али и децу која су преживела тај страшни рат. Нажалост, многа нису.
За изузетне ратне заслуге Гвозден Божић је одликован сребреним орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
После повратка из Првог светског рата, жени се Маријом, и имају децу: Миливоја, Петра (1927 – 1973) и Велинку. Деца су већ била одрасла када је Гвозден на Зарошкој реци (познатој под називом река Рогачица), у засеоку Градник у Маковишту, саградио воденицу у којој је као млинар радио све до краја 1973. године.
После смрти супруге Марије, Гвозден се жени поново, Цмиљом са којом није имао деце.
Потом се жени са Рајком, са којом добија сина Милана.
Умро у Годечеву 1977. године.
У ослободилачким ратовима од 1912 – 1918. из Годечева је учествовало укупно 105 бораца од којих је 62 погинуло. Из фамилије Божић није било погинулих, а Солунски фронт су прешли: Гвозден, Милорад и Радомир.
