име: Милутин
презиме: Брајовић
име оца: А.
место: Бреза
општина: Горњи Милановац
година рођења: 1868.
година смрти: 1937.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Милутин је рођен 1868. године у селу Брези код Горњег Милановца у сеоској породици у којој је било више деце. У родном селу завршио је основну школу, а два разреда гимназије у Чачку. Због лоших материалних прилика у породици, Милутин је напустио школу и вратио се у село где се оженио. Имао је пет сичова и три кћери. Најмлађе дете му се родило 1910. године, а од 1912. до 1918. учествује у ратовима.
Милутин је у ратовима више пута рањаван и после једног тежег рањазања лечен је у Риму. За храброст и друге заслуге Милутин је више пута у рату одликован. Поред осталих одличја одликован је највишим орденом за храброст Карађорђевом Звездом са мачевима.
Од велике породице после рата затекао је болесну жену и само троје деце – најмлађег сина и две кћери. Петоро деце је изгубио. Два сина су погинула, а троје је умрло од болести. Изнемогао и израњаван наставио је да се бави земљорадњом. Ускоро му жена умире а кћери су се удале па је остао сам са малолетним сином. Поново се оженио и у том браку није имао деце.
Милутин је са супругом и малолетним сином живео заједно а касније су дошла и унучад па је са њима живео све до смрти 1937. године.
Мнлутин је сахрањен на сеоском гробљу без икаквих војничких почасти, иако је био истакнути ратник, витез и официр.
Милутин је у свом селу и читавом крају био изузетно цењен и поштован. Његово мишљење и савете сви су желели и уважавали. После његове смрти људи су га се са пијететом сећали и помињали, што његови потомци и данас чине.
