име: Благоје
презиме: Бранковић
име оца: Богољуб
место: село Осечина
општина: Осечина
година рођења: 1891.
година смрти: 1943.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Бранковић Б. Благоје, земљорадник и резервни пешадијски поднаредник (Село Осечина, Осечина, 1. VIII 1891 – Лојанице, Владимирци, око Митровдана 1943).
Отац Богољуб, зв. Љуба, из Горњег Црниљева дошао је у кућу супрузи Босиљки Јанковић у село Осечину. Ови вредни и скромни земљорадници имали су петоро деце, па нису могли да их школују.
Завршио је основну школу у Осечини и остао на селу да се бави пољопривредом.
Као добар и спретан војник на одслужењу редовног рока, произведен је за резервног пешадијског поднаредника. У I светском рату учествовао је као редов V пешадијског пука Дринске дивизије I позива и посебно се истакао у борбама на Цигли, Смртнићу, Сенковићу, Коритима, Столицама и Коренити 1914. године. Увек је бивао у првим борбеним редовима. И касније био је веома запажен у борбеним окршајима на Кајмакчалану, Кочобеју, Флоки, Браздастој и Рововској коси, у борбама од 28. септембра 1916. до 18. маја 1918. године. Добровољно се јављао и за извршење најтежих борбених задатака, показујући хладнокрвност, умешност и пожртвовање и делујући позитивно својим примером на остале борце и старешине.
За заслуге на Солунском фронту похваљен је наредбом команданта III армије, а за почињена јунаштва одликован је војничким Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, Медаљом за храброст и Орденом Црвеног крста.
Кад је оружје заћутало вратио се у родно село и наставио да се бави пољопривредом. Оженио се Ангелином – Гицом Матић, домаћицом из Осечине и добио деветоро деце. Како приходи од пољопривреде нису били довољни за издржавање бројне породице, најпре је држао малу продавницу (бараку), потом радио као дрвосеча, и најзад одлазио сезонски да ради по селима Тамнаве, Посавотамнаве и Поцерине.
Увидевши да се тамо ипак лакше и боље живи, купио је мало земље и преселио породицу у Лојанице код Владимираца, где се стално настанио. Пошто је био радан и вредан, уз то дружељубив и скроман, кад се сазнало да је носилац овог високог одличја био је веома поштован и цењен. Међутим, услед дуготрајног ратовања и пешачења, а уз то слабо обучен и обувен ноге су му промрзле, па их је временом захватила гангрена те су морале бити ампутиране. Због тога је проживео многе тешке и непријатне дане.
