име: Владимир
презиме: Бркић
име оца: Љ.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1879.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Владимир Љ. Бркић рођен је 15. јануара 1879. године у Београду.
Завршио је у Петрограду Павловску војну академију (кадетски корпус). Произведен је у чин пешадијског потпоручника Српске војске 1900. године са 31. класом официра Војне академије. Од 1900-1912. године као официр био је на разним дужностима као нижи официр српске војске, а 1912. године балкански рат га затиче као командира чете.
Учесник је балканских ратова 1912. и 1913. против Турака и Бугара.
Био је учесник првог светског рата од 1914. до 1920. године. Као командант батаљона прешао је Албанију и с Крфа упућен у Прву добровољачку српску дивизију у Русији, у којој је учествовао у борбама у Дубруџи. Пошто је у Русији наступила револуција враћа се на Солунски фронт и учествује у његовом пробоју као командант батаљона у Југословенској дивизији све до завршетка Првог светског рата. После рата командовао је пешадијским пуком у Великом Бечкереку (Зрењанину) у чину пуковника, а 1922.године премештен је за команданта Војног округа у Пироту. Истовремено је био и командант места. Из Пирота се стално настанио у свом родном месту Београду, где је живео повучено све до смрти.
За свој рад у војсци у миру и рату одликован је највишим нашим и страним одликовањима.
За нарочиту храброст испољену у борбама, које је водила српска војска за ослобођење и уједињење данашње Југославије одликован је с три Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда, три Бела орла с мачевима (два четвртог реда и један трећег реда), руским Орденом „Свете Ане“, са две Златне медаље за храброст Обилића, Албанском споменицом и многим другим ратним и мирнодопским одликовањима.
НАРЕДБА Бр. 73
Команданта II армије за 29. октобар 1918. године
Командант Југослов. дивизије усвајајући предлог претпостављених старешина својом наредбом бр. 136 од 27. септембра 1918. године похвалио је:
Команданта 3. батаљона 1. југословенског пука потпуковника Владимира Љ. Бркића и предложио ми је да га похвалим Армијском наредбом за похвално дело и то:
Командант 3. батаљона Првог југословенског пука потпуковник Бркић 1-5. септембра 1918. године добио је задатак, да са својим батаљоном као лева побочнина при маршу леве колоне Југословенске дивизије са Ђурова камена до С. Рождена штити леви бок колоне.
Потпуковник господин Бркић кретао је свој батаљон с борбом брзо и енергично, мада је терен необично тежак, мада су се стене виле тако врлетно да је гребен изгледао непролазан. Господин Бркић нигде није заостао, односно застао. Протерао је сва непријатељска одељења која су се тамо налазила верући се уз стене и провлачећи се кроз шуму, стигао је благовремено северно од с. Рождена колону и ушао у њен састав настављајући даље у саставу пука марш. Благодарећи његовом енергичном брзом раду,колона је могла сигурно и брзо да маршује у напад, потпуно заштићена од левог бока, где је у исто доба ситуација била још нејаснија.
Од другог до седмог септембра 1918.године добио је потпуковник г. Бркић задатак да са својим батаљоном продре као лево крило борбеног поретка пука и протера непријатеља, који се задржао на линији Брушани – Макриште – Дочиште и затим да се код села Возарци пребаци преко реке Црне и тамо осигура мостобран. С малим жртвама потпуковник г. Бркић је ово извршио мада је отпор непријатеља био знатан, заузевши брзо и енергично село Возарци, не дозволивши непријатељу и не давши му времена ни мост да разруши, пребацио се одмах с деловима свога батаљона на леву обалу и организовао врло добру одбрану моста. Мада испочетка није имао леву везу с нашим трупама, јер ове још нису стигле, он је вештим размештајем пешадије и умесним пласирањем артиљерије организовао одбрану моста и одржао га, шаљући на све стране патроле и извиђачка одељења и не дајући непријатељу да се приближи мостобрану, нити железничкој станици, где је остао обилан материјал, који је непријатељ морао оставити, журећи се испред батаљона, кога је потпуковник г. Бркић водио у налету. Овако организован и осигуран мостобран, заједно с материјалом на станици предао је потпуковник г. Бркић француским трупама у септембру 1918. године.
Ценећи веома јако напред изложено похвално дело учињено 7. септембра 1918.године, ја усвајам предњи предлог и похваљујем: Команданта 3. батаљона 1. југословенског пука потпуковника г. ВЛАДИМИРА Љ. БРКИЋА.
Ова наредба има се саопштити целој Армији.
Командант, почасни ађутант, Његовог Величанства Краља, Војвода Степан Степановић. с. р.
