име: Марко
презиме: Ћириловић
име оца: Јеврем
место: Новаци
општина: Уб
година рођења: 1883.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ћириловић Ј. Марко, пољопривредник и резервни наредник (Новаци, Уб, 1883 – Битољ, 1916).
Потиче из угледне и имућне сеоске породице која се у првој половини XVIII века доселила из Дрлача код Љубовије. Отац Јован (1883-1904) био је познати економ, старешина велике породичне задруге, дугогодишњи председник новачке општине и народни посланик, а мајка Миљана, рођ. Митровић, домаћица. Отац се женио два пута и имао четрнаесторо деце. Завршио је основну школу и бавио се пољопривредом на модеран начин.
Благовремено је регулисао војну обавезу и стекао елементарна знања о употреби оружја и ратовању. Зато и није могао одолети позиву за мобилизацију, иако је тек формирао сопствену породицу и почео да стиче децу. Био је борац I ескадрона II коњичког пука Цар Душан и учествовао у многим борбама оба балканска и Првом светском рату. Ратовао је у борбама на Дрини и Колубари, а прошао је и албанска беспућа. Стигао је на Солунски фронт и пошао у освајање Кајмакчалана.
Чим је чуо за погибију брата Милорада узјахао је своју кобилу Зеку и са групом ратника, похитао ка противничким положајима с намером да брата освети. Очевици тврде да је храбро и нештедимице улетао у противничке ровове и убио више њихових војника. У том изненадном и неравноправном окршају и сам је пао смртно рањен, на положају код Битоља 1916. године. За тај и неке раније подвиге одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Имао је још нека одликовања и друга признања али она нису сачувана, па ни идентификована.
Занимљиво је да је у том жестоком окршају на више места била рањена и његова кобила Зека. Међутим, успела је да се извуче са ратног попришта и врати на положаје наше војске. Захваљујући ветеринарској помоћи и нези Маркових ратних другова потпуно се опоравила и преживела I светски рат. По ослобођењу чак се сама вратила у Новаке и не само да је наставила да верно служи својим домаћинима, већ им је и младунце даривала.
У браку са Зорком, зв. Христом Панић из мионичког села Вировци изродили су две кћери и једног сина. Олга је била удата за Бранка Томића из Великог Поља код Обреновца. Јула је била удата за Милоја Косанића из Стубленице код Уба, који је након II светског рата живео у Канади. Син Светозар Тоза Ћириловић (1908-1973) завршио је основну школу и два разреда гимназије и бавио се пољопривредом у Новацима.
