име: Љубомир
презиме: Ћировић
име оца: Марко
место: Негбина
општина: Нова Варош
година рођења: 1895.
година смрти: 1952.
извор података: потомак, унук Љубомир Ћировић
Љубомир (Марко) Ћировић из села Негбина, Златиборски срез. Рођен 1895. године, преминуо 1952. године.
Учествовао је у Великом рату као редов, припадник митраљеског одељења 15. пешадијског пука “Стеван Синђелић”. Прешао је Албанију и притом сачувао свој митраљез. У Драчу је оболео од маларије. Опоравио се и учествовао у борбама на Солунском фронту и за ослобођење земље.
После демобилизације се вратио у родно село и живео као скроман (сиромашан) земљорадник-сточар. Оставио је потомство од пет синова (Драгојле, Стојко, Милојко, Радојко и Станимир) и три кћери (Радојка, Радованка и Милосава). Када су му у посету долазили ратни другови он је децу склањао из куће, није желео да она слушају о страхотама рата. Деца као деца, успевала су понешто да начују прислушкујући ове разговоре и тако очувају у сећању неке детаље. Оно што им је директно саопштио у вези рата су ове две поуке: “Нико не зна шта су муке тешке док не пређе Албанију пешке.” и “Када имаш, једи док не пукнеш, када немаш, трпи док не цркнеш.”
