име: Војислав
презиме: Чолаковић
име оца: Милан
место: Смедерево
општина: Смедерево
година рођења: 1868.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Чолаковић М. Војислав, официр – пешадијски пуковник (Смедерево, 5. VII 1868 – Битољ, 6. X 1916).
Отац Милан, кројач и мајка Наталијa, домаћицa. По завршеној основној школи и шест разреда гимназије ступио је у ВА 1. IX 1895. године.
Завршивши НШ ВА 2. августа 1898. године постао је официр. Његово даље напредовање ишло је следећом динамиком: поручник 1901; капетан II класе 1906; капетан I класе 1909, мајор 1911, потпуковник 1913. и пуковник 1915. године. Почео је радити као водни официр у XV и XIV пешадијском пуку. Од 1901. до 1903. године био је слушалац ВШ ВА. Потом је био командир чете у XIV пешадијском батаљону и на припремама за генералштабну струку. Спадао је у ред наших најспремнијих млађих официра.
У балканским ратовима учествовао је као командант II батаљона II пешадијског пука и в. д. начелника штаба Ибарске дивизијске области. Почетак I светског рата затекао га је на том положају. Приликом повлачења кроз Црну Гору у јесен 1915. године преузео је дужност команданта V пешадијског пука Краља Милана Дринске дивизије. Ту дужност обављао је на Солунском фронту и добијено поверење оправдао је на најбољи начин. Свој пук водио је у најтежим окршајима и био најбољи пример другима.
Као сјајан официр у миру постао је истински и најбољи представ- ник свог рода оружја и у рату. То потврђују многи примери. Један од њих је и да кад је први пут тешко рањен да је и даље остао у бојном строју. На жалост други пут је добио смртоносне последице.
У ретким тренуцима слободног времена доста је читао. И не само да је читао већ је и писао поезију. Доста је певао о јунаштву и најславнијој смрти за Отаџбину. Био је лепог литерарног образовања па је сарађивао у више војних листова и часописа. Песник по души био је веома познат и популаран у официрским редовима.
У браку са Зорком, кћерком Илије Гинића, винарског трговца из Ниша имао је једно дете.
За свој рад, заслуге и јунаштво испољено у борбама имао је признање претпостављених старешина, љубав и поштење својих другова и војника. Од одликовања је добио: Медаљу Милоша Великог, Сребрну меда- љу за храброст, Златну медаљу за храброст, Медаљу за војничке врлине, ордене белог орла V и IV реда и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, који је добио указом 1 511, од 1. октобра 1916. године.
