име: Владимир
презиме: Цветковић
име оца:
место: Башин
општина: Смедеревска Паланка
година рођења: 1886.
година смрти: 1979.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Владимир је рођен 15. фебруара 1886. године у селу Башину код Смедеревске Паланке. У том селу је завршио основну школу и живео до одласка на одслужење војног рока 1908-1909. године.
У првом балканском рату противу Турске 1912. године учествовао је у бици на Куманову, а 1913. борио се под Једренима у армији коју је тада Србија послала у помоћ Бугарској. За заслуге у овим борбама код Једрена одликован је бугарским Орденом и унапређен је у чин каплара.
У другом балканском рату против Бугара учествовао је у брегалничкој бици, где се истакао, па је унапређен у чин наредника и одликован Сребрном медаљом за храброст “Милош Обилић”.
Владимир је учествовао и у првом светском рату. Храбро се борио код Шапца, у Срему и на Мачковом камену. За време повлачења новембра 1914. године на положају Грађевник његова чета је опкољена. Цела чета заједно са командиром је заробљена. Једино се вод којим је он командовао успео да пробије из обруча. За ове заслуге као и за заслуге у колубарској бици одликован је Златном медаљом за храброст ,,Милош Обилић” и унапређен у чин наредника.
Приликом одступања српеке војске 1915. године кроз Албанију био је наредник-водник. На Крфу је провео са српском војском од јануара до априла 1916. године, а у мају те исте године одлази на солунски фронт.
У борбама против Бугара Владимир је у августу 1916. године поново испољио јунаштво и применио искуства стечена у ранијим ратовима. За време првог пробоја солунског фронта као командир вода био је одређен да ноћу с водом изненади Бугаре и заузме врх Малка Ниџе, важан стратегијски положај. Задатак је успешно обавио и заробио 15 Бугара. Да би задржали положај пошто су се према њему налазиле јаке бугарске снаге, у помоћ му је послат један батаљон и једна чета. Пошто су Бугари извршили противнапад приспели батаљон и чета су одступили, али не и Владимиров вод. Остао је на положају и задржао га све до пристизања нових појачања. За овај подвиг Владимир је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и руским Орденом Георгијевског крста. Пошто је показао умешност у командовању предложен је за чин потпоручника.
Од стварања Југословенске дивизије 1918. године, Владимир се борио у њеном саставу. У пробоју солунског фронта учествовао је у заузимању Козјака и протеривању Бугара до њихове границе.
За заслуге у овим борбама поново је одликован Златном медаљом за храброст “Милош Обидић“. Крај рата са својом јединицом дочекао је у Призрену. Демобилисан је 1920. године као поручник, а у резерви је напредовао све до чина мајора.
Од 1920. године до краја живота Владимир је живео у свом селу Башину. Бавио се земљорадњом и трговииом, а од 1927. до 1934. године био је председник општине Башин.
У нападу Немачке на Југославију 1941. године Владимир није имао прилике да испољи и понови подвиге из ранијих ратова, јер му се јединица растурила пре него што је до ње стигао. Четници су га прогонили јер није хтео да им се прикључи. Једном су га осудили на смрт и само захваљујући изненадним срећним околностима остао је жив. Учествује у ослобођењу земље крајем 1944. године, али овом приликом у комори. Доживео је дубоку старост, цењен и поштован у свом селу и читавом крају.
20. новембра 1979. године Владимир Цветковић је умро.
