име: Вељко
презиме: Димитријевић
име оца: Н.
место: Црна Трава
општина: Црна Трава
година рођења: 1877.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Двоструки витез
Вељко Н. Димитријевић рођен је 4. априла 1877. године у Црној Трави, СР Србија. Завршио је основну школу и четири разреда гимназије у Нишу, потом пешадијску подофицирску школу у Београду као други у рангу 1895. године, када је произведен у чин поднаредника. У чин наредника произведен је 1898, а у чин потпоручника 1901, затим поручника 1905, капетана друге класе 1909, капетана прве класе 1912, мајора 1914, потпуковника 1918. и пуковника 1923. године. Пензионисан је по својој молби 1925. године.
У миру је заузимао положаје командира чете, команданта батаљона, помоћника команданта војног округа и команданта војног округа. За време рата био је командир чете, командант батаљона и командант одреда.
Учествовао је у српско-турском рату 1912. године као командир чете у 16. пешадијском пуку „Цар Никола II“, а у борбама у Куманову, Скопљу, Прилепу и Битољу, српско-бугарском рату 1913. године као командир чете и командант батаљона. У борбама на Кавадару, Неготину, Криволаку и Кривој Лактавици, у арнаутској побуни 1913. године као командир чете, у првом светском рату као командант батаљона у 16. кадровском пуку „Цар Никола 11“, а 1914. и 1915. године учествује у операцијама према Драчу, прелази према Бугарима и у даноноћним борбама одступа преко Кочана, Црног врха, Куманова, Скопља, Качаника и Елбасана на Драч, а затим на Крф.
На Солунском фронту учествује као командант батаљона у шестом пешадијском пуку „Престолонаследника краљевића Александра“ у борбама на Чеганским планинама, Кајмакчалану, Сивој стени, Црвеној земљи, Грунишком вису, Браздастој и Рововској коси и Соколу. Као командант одреда напада положај „Старков зуб“ 1916. године.
У пробоју Солунског фронта учествује као командант батаљона на Соколу, положају Преседлина и по пробоју фронта учествује у борбама на чвору, Црној реци, селу Никодим, Велесу, Градишту, реци Пчињи, Четирци, Рујану, Врањској Бањи, Лесковцу, Прокупљу, Крушевцу, селу Јасика, Крагујевцу и Шапцу. Потом прелази у Срем и код Вуковара заплењује 37 пароброда и 217 шлепера пуних ратног плена (цео пловни парк бивше Аустро-Угарске на Дунаву).
Одликован је Споменицом краља Петра I, Споменицом српско-турског рата 1912-1913, Споменицом српско-бугарског рата 1913, Албанском споменицом 1915, Сребрном медаљом за храброст, Златном медаљом за храброст, Орденом „Бели орао с мачевима“ четвртог реда, Орденом Југословенске круне четвртог реда, Орденом „Светог Саве“ трећег реда и француским Ратним крстом. Одликован је двема Карађорђевим звездама са мачевима четвртог реда и то за 1915. и 1918. годину.
