име: Драгутин Апис
презиме: Димитријевић
име оца: Тодор
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1876.
година смрти: 1917.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Трагична личност, пуковник Драгутин Димитријевић – Апис спадао је у ред најужег руководства Црне руке која је 29. маја 1903. године у Двору у Београду убила последњег владара из династије Обреновића, краља Александра и краљицу Драгу. У тој операцији Драгутин је био теже рањен.
Апис је био начелник контраобавештајне службе српске војске и командант Власинског одреда. На солунском фронту је оптужен за атентат на врховног команданта српске војске регента Александра. Изведен је на Војни суд, осуђен на смрт и стрељан са још двојицом другова.
Пре стрељања Апис је једном свом пријатељу предао Карађорђеву звезду са мачевима и друге личне предмете да се предају његовој породици. На стрељању је замолио војнике да прецизно нишане да се не би мучио.
После другог светског рата у Београду је обновљен судски процес Апису и друговима и суд је и Аписа и све осуђене на Солунском процесу ослободио одговорности. На суду су се појавили многи сведоци и пружени многи докази да су се сведоци на процесу појављивали и говорили оно што им је унапред било наложено.
О мајском преврату војвода Живојин Мишић је у својим Успоменама поред осталог записао својом руком:
“Тачно у 4 часа изјутра, 30. маја, тек што сам се пробудио и устао из кревета, примио сам отворену депешу с потписом ђенерала Атанацковића, у којој је стајало: „Због личне свађе и сукоба од прошле ноћи краљ и краљица нису више међу живима; образована је привремена влада; с окружним начелницима и осталим месним властима постарајте се да на вашој територији одржите потпуни мир и поредак“.
Иако нисам имао ни појма о томе шта се и како десило у Београду, одмах сам позвао у штаб свог помоћника и команданта пешадијске бригаде. Саопштио сам им садржину поменуте депеше и наредио команданту бригаде да одмах врати све чете са егзерциришта у касарне и поставе страже. У исто време наредио сам да се то учини и по свим гарнизонима на територији моје дивизијске области. У моју канцеларију дотрча и окружни начелник, коме такође саопштих поменуту депешу, о којој он до тада није имао ни појма. Наредих му шта треба да ради, и он оде. Из властитих побуда, грађанство Ваљева поче да истиче црне заставе на својим домовима…
Целе идуће ноћи добијао сам телеграм за телеграмом из Београда и из свих гарнизона с територије моје дивизијске области. Команданти су ме обавештавали о стању у гарнизонима и тражили одговор на разна питања. Већ сутрадан стигли су детаљнији извештаји из Београда, у којима су навођена чак и имена официра и грађана који су припремили и извршили она убиства у Двору у Београду.
Тридесетог маја изјутра нову владу је образовао Јован Авакумовић. За војног министра беше именован ђенерал Атанацковић.
После неколико дана већ се поуздано знало да је група официра заједно с неким грађанима извршила убиство и још живог краља бацила кроз прозор у двориште. Јављено је да су исте ноћи у својим становима погинули министар војни ђенерал Милован Павловић и председник владе ђенерал Цинцар-Марковић и да је, бранећи краља, погинуо и ђенерал Лаза Петровић, први ађутант. Исто тако јављају да су те ноћи, као дежурни ађутанти, погинули: потпуковник Михајло Наумовић и ордонанс официр поручник Јован Миљковић, зет ђенерала Цинцара Марковића. Јављено је такође да је при нападу на Двор тешко рањен капетан Драгутин Димитријевић „Апис“, а да се сутрадан убио из револвера мајор Мића Живановић.
Негде у првој половини јуна добио сам извештај из Војног министарства да су трупе београдског гарнизона прокламовале династију Карађорђевића за наследну династију у Србији, а књаза Петра за краља Србије. У исто време наређено је да поскидамо са капа дотадашње кокарде, а да ћемо друге доцније добити. И тако подуже времена ишли смо без кокарди…
Као што је познато, народно представништво је јуна 1903. једногласно изабрало књаза Петра Карађорђевића за краља Србије. Одређена депутанија отишла је у Швајцарску, саопштила књазу Петру одлуку народног представништва и допратила га у Србију. Већ 12. јуна исте године краљ Петар је ступио на власт“.
Мајски преврат је војводу Мишића затекао на положају команданта Дринске војне области у Ваљеву. Као командант војне области која је била непосредно до Београда и као почасни краљев ађутант и сам војвода Мишић био је под присмотром завереника.
У списку носилаца КЗ са мачевима, постоје два Драгутина Димитирјевића: ђенерал и пуковник. Зна се који је од њих ђенерал. Да ли је други Апис? Ако није, а неки тврде да није, треба утврдити ко је пуковник Драгутин, јер два пута нико није уписиван у списак носилаца КЗсм.
