Динић Д. Богољуб

Динић Д. Богољуб
Динић Д. Богољуб

 

 

име: Богољуб
презиме: Динић
име оца: Димитрије
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1879.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски пуковник у пензији и резерви

Рођен 4. фебруара 1879. у Београду од оца Димитрија и матере Љубице.

Основну школу и 8 разреда гимназије свршио у Београду. По свршеној гимназији ступио је у Војну академију.

По свршеној Војној академији унапређен је у чин пешадијског потпоручника и одређен за водника XVIII пешад. пука, потом као одличан у борењу узет за помоћника наставника борења у Војној академији; на овој дужности био је као поручник и капетан II класе.

У Српско-турском рату 1912. године као капетан II и I кл, био је командир чете у XVII пеш. пуку Дринске дивизије I позива. Учествовао у Кумановској бици, боју на Бабуни и Алимским висовима и у Битољској бици.

У рату 1913. год. са Бугарима командир чете у VI пешад. пуку, учествовао у бици на Брегалници.
У Великом рату 1914-1918. год. као мајор командант батаљона у III прекобројном пуку. Учествовао у бици на Церу, Дрини и Колубари, потом командант батаљона у XXI пешад. пуку учествовао у борби на Горничеву, пробоју Солунског фронта.

Учествујући у набројаним борбама контузован је од хаубичке гранате на положају „Костајник“ 23-Х- 1914 год.; Рањен у руку 19-Х1-1915 год. на положају код Св. Спаса.

По рату заузимао ове положаје:

Као потпуковник: командант батаљона у XVIII пешад. пуку затим помоћник команданта XVIII пешад. пука; Оделењски старешина у Војној академији и као пуковник стални наставник борења у Војној академији и заменик судије Војног суда за официре.

Пуковник Динић за све време рата од 1912—1918. године – сем времена употребљеног за лечење ране, стално је био у трупи – у строју као командир чете и командант батаљона.

Није се женио.

За заслуге стечене у рату похваљен је трима армијским похвалама и одликован нашим и страним одликовањима: Карађорђеву звезду IV реда са мачевима, Белог орла IV и V реда с мачевима, Белог орла V реда, Златну медаљу за храброст (две) Сребрну медаљу за храброст, Југословенску Круну IV реда и Св. Станислава III степена. Чехословачки ратни крст, Француски ратни крст, Споменицу Краља Петра I, Споменице за Турски и Бугарски рат и уједињење, и орденом Св. Саве III реда.

(Споменица XXXII класе)

Слични чланци:

Ивковић П. Јован

Ивковић П. Јован

У рату 1912-1913., Ивковић је био командант VI прекобројног пука, а од 1914 – 1918. командант VII пука трећег позива народне војске, командант Друге бригаде резервних трупа и судија Крфског војног суда.

Прочитај више »
Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »