име: Јосиф
презиме: Ђорђевић
име оца: З.
место: Београд, рођен у Врању
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1953.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
ГЕОДЕТСКИ БРИГАДНИ ЂЕНЕРАЛ
Рођен је 25 јуна 1880 године у Врању, Пчињски срез, Врањски округ, од оца Зафира и мајке Досте.
Свршио је основну школу и шест разреда гимназије у Врању а 7 и 8 разред гимназије у Београду, нижу школу Војне академије у Београду и Геодетски отсек на Универзитету у Бону у Немачкој.
По свршетку Војне академије унапређен је у чин пешадијског потпоручника и одређен за водника I пешад. пука, а од 23. марта 1904. био је водник XIII пашад. пука; од 26. јануара 1906. био је на служби у Географском оделењу Главног ђенерал-штаба; од 12. децембра 1910. до 20. јула 1914. са прекидом због рата 1912/13. био је на студијама на универзитету у Бону у Немачкој.
У рату: српско-турском 1912. године од 12. децембра 1912. до 15. јуна 1913. био је у штабу Јаворске бригаде за топографске послове. Учествовао је у борбама око Сјенице.
У српско-бугарском рату 1913. године од 15. јуна до 20. јула 1913. био је на служби при Црногорској дивизији, учествовао у борбама на Говедарнику.
У Европском и Светском рату од 15. јула 1914. до 10. јула 1916. био је ађутант команданта III Армије, затим шеф топографског отсека III Армије и шеф топографског отсека Топографског оделења Врховне Команде до демобилизације 4. маја 1920. године.
После рата од 4 маја 1920 год. био је шеф отсека за ново премеравање а од 12 новембра 1923 шеф Школског отсека географског института 16 септембра 1927 год. Од тада је редовни професор Војне академије. 1919. год, преведен у инжињерско-техничку струку а 1923 у геодетску струку.
Ожењен је Зорком П. Максић са којом има двоје деце: Катарину и Миодрага.
Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV степена; Југославенском круном III степена; Св. Савом II и III степена; Белим орлом IV степена; Св. Савом IV степена; Златном медаљом за ревносну службу; Медаљом за војничке врлине; Француским ратним крстом; Споменицом за српско-турски рат 1912; српско-бугарски рат 1913 и Споменицом за светски рат 1914-1918 године.
Штампао је своја предавања Нижу геодезију и два издања Читање карата, крокирање и панорамско снимање. Сарађивао на Ратнику, Инжињерском гласнику, и Војном веснику.
(СПОМЕНИЦА XXXII КЛАСЕ)
Додатне информације прибављене за наш сајт:
Током Другог светског рата, 15. новембра 1944. је ступио у НОВЈ и до 15. јуна 1945. је радио на обнови Војногеографског института.
Ђенерал Ђорђевић је преминуо 28. октобра 1953. у Београду.
