Ђуришић М. Ђуро

Ђуришић М. Ђуро
Ђуришић М. Ђуро

 

 

име: Ђуро
презиме: Ђуришић
име оца: М.
место: Бољевић
општина: Вирпазар
година рођења: 1883.
година смрти: 1922.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Рођен је 12. фебруара 1883. у селу Бољевићу срез Вирпазарски у Црној Гори, у врло угледој и старој породици, коју и Његош помиње у свом „Горском вијенцу“.

Ступио је у војску 1906. године и по свршеној војној школи на Цетињу унапређен је у чин пешадијског потпоручника 7. марта 1912. године. Као потпоручник учествовао је у борбама око Скадра и Брегалнице. Четрнаестог новембра 1914. унапређен је у чин поручника. За изванредне заслуге на Ловћену, пред саму капитулацију Црне Горе, добио је чин капетана 3. јануара 1916. Одмах је напустио Црну Гору и јавио се добровољно у српску војску, иако је могао да иде у Француску и живи мирно и спокојно, као што је учинила већина његових другова. Распоређен је у штаб прве пешадијске бригаде Дунавске дивизије, на што је он пристао само после датог му изричитог обећања да ће добити прво упражњено командирско место у трупи.

Другог августа одређен је за командира прве чете првог батаљона Осмог пешадијског пука, који се онда налазио око Соровића. Прва његова појава у батаљону била је тако необична да је дубоко импресионирала и официре и војнике у батаљону. Неки су са смехом примили његов први говор одржан војницима, али три дана доцније сви су се уверили у његову храброст.

Петог августа 1916. код Лерина Ђура је био јунак а због подвига 6, 8, 9. и 14. августа 1916. на Чеганским планинама слава његовог имена прешла је оквире пука и био је предложен за Карађорђеву звезду са мачевима и вапредно унапређење. Тога дана одржао је најважнији део положаја, иако је непријатељ био зашао иза леђа његове чете.

Тешко је рањен у груди, а његовим саборцима остало је у сећању када је предајући чету рекао воднику: „Чувај образ чете…“

Умро је 1922. године.

Слични чланци: