др Поповић А. Владимир

др Поповић А. Владимир
др Поповић А. Владимир

 

 

име: Владимир
презиме: Поповић
име оца: Атанасије
место: Јагодина
општина: Јагодина
година рођења: 1867.
година смрти: 1935.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

др Поповић А. Владимир – Стари др Влада, лекар и санитетски пуковник (Јагодина, 17. II 1867 – Ваљево, 21. V 1935).

Отац Атанасије, дугогодишњи јагодински свештеник, мајка Марија (рођ. Ваљевац) . Основну школу учио је у Јагодини, а седам разреда гимназије у Крагујевцу. Пред крај студија на Филозофском факултету Велике школе у Београду добио је државну стипендију и уписао студије медицине у Бечу, које је завршио 1894. године.

Са дипломом доктора целокупне медицине вратио се у земљу и почео радити као срески лекар у Љубовији и Соко Бањи. Потом је био војни лекар у Нишу и Ћуприји. Од 1902. радио је у Санитетском одељењу МВ и као наставник Хигијене на ВА у Београду.

Од марта 1906. је референт санитета у Дринској дивизијској области и шеф Војне болнице у Ваљеву. Током балканских и Првог светског рата био је референт санитета Дринске дивизије I позива. У Солуну постаје управник Војне болнице и председник суперревизијске комисије. По окончању рата поново се враћа за референта у Дринску дивизију у Ваљеву. Пријавио је надлежном суду у Ваљеву нанету ратну штету од 18.326. динара а признато му 13.650 динара.

Овај човек широке културе и образовања; зналац немачког, фран- цуског и енглеског језика; козер, књижевник и пријатељ историје и народног здравља, написао је и објавио велики број стручних и популарних хигијенских и медицинских чланака у Здрављу и Ратнику. Активно је учествовао у оснивању Друштва за народно здравље у Ћуприји 1901. године са др Вукадиновићем и др Рибникаром. Упорно се заузимао за унапређење и развој Сокобањске и Рибарске бање и мла- деновачког Солтерса.

У јесен 1906. учествовао је у оснивању Читаонице војних лекара у Ваљеву, а почетком 1923. године био је међу покретачима листа Народни учитељ, чије издавач био Ваљевски окружни одбор за народно просвећивање. Превео је Беконове Есеје и књигу Блеска Ибонеса Тиранија Алфонса Тринаестог, али су му током ратова од 1912. до 1918. године ти рукописи нестали. Преводио је и дела из медицинске струке (Морал и хигијена полног живота Е. Фингера 1920). Посебно је несебично помагао млађим колегама, болеснима и немоћнима. Често је и радо држао јавна предавања. Написао је и објавио књиге: Предохрана код заразних болести у војсци (1908); Ковиљача (1912); Српски солтерс код Младеновца (1906) и Сунце и ваздух (1923).

У браку са Зорком рођ. Симић имао је петоро деце. Троје му је умрло у Ваљеву од 1908. до 1910. године од шарлаха. Кћи Радојка 1919. године удала се за Јосипа К. Прикелмајера, апотекара у Ваљеву и Београду. Син Атанасије (1902-1966) био је професор Београдског универзитета.

За свој предан и плодан рад др Владимир А. Поповић добио је више одликовања и других јавних признања. Поред осталог имао је и Орден Карађорђеве звезде IV реда.

Слични чланци:

Илић И. Божимир

Илић И. Божимир

У првим борбама Божимир је показао велику сналажљивост и храброст. Нису га поколебали ни глад ни бројни непријатељи, ни болесна браћа, исцрпљена дуготрајним ратовањем.

Прочитај више »
Трифунац Ф. Стеван

Трифунац Ф. Стеван

Погинуо је 26. септембра 1915. на бојишту Лештару северно од Пожаревца као командир треће чете четвртог батаљона четвртог прекобројног пука Дунавске дивизије првог позива.

Прочитај више »
Тодорчевић М. Драгољуб

Тодорчевић М. Драгољуб

У чин потпуковника унапређен је 1915. године, а по одлуци ратног савета у којем су били војводе Степа и Мишић и ђенерали Бојовић и Васић, чија је одлука била да се одмах унапреди у чин пуковника.

Прочитај више »