име: Владимир
презиме: Поповић
име оца: Атанасије
место: Јагодина
општина: Јагодина
година рођења: 1867.
година смрти: 1935.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
др Поповић А. Владимир – Стари др Влада, лекар и санитетски пуковник (Јагодина, 17. II 1867 – Ваљево, 21. V 1935).
Отац Атанасије, дугогодишњи јагодински свештеник, мајка Марија (рођ. Ваљевац) . Основну школу учио је у Јагодини, а седам разреда гимназије у Крагујевцу. Пред крај студија на Филозофском факултету Велике школе у Београду добио је државну стипендију и уписао студије медицине у Бечу, које је завршио 1894. године.
Са дипломом доктора целокупне медицине вратио се у земљу и почео радити као срески лекар у Љубовији и Соко Бањи. Потом је био војни лекар у Нишу и Ћуприји. Од 1902. радио је у Санитетском одељењу МВ и као наставник Хигијене на ВА у Београду.
Од марта 1906. је референт санитета у Дринској дивизијској области и шеф Војне болнице у Ваљеву. Током балканских и Првог светског рата био је референт санитета Дринске дивизије I позива. У Солуну постаје управник Војне болнице и председник суперревизијске комисије. По окончању рата поново се враћа за референта у Дринску дивизију у Ваљеву. Пријавио је надлежном суду у Ваљеву нанету ратну штету од 18.326. динара а признато му 13.650 динара.
Овај човек широке културе и образовања; зналац немачког, фран- цуског и енглеског језика; козер, књижевник и пријатељ историје и народног здравља, написао је и објавио велики број стручних и популарних хигијенских и медицинских чланака у Здрављу и Ратнику. Активно је учествовао у оснивању Друштва за народно здравље у Ћуприји 1901. године са др Вукадиновићем и др Рибникаром. Упорно се заузимао за унапређење и развој Сокобањске и Рибарске бање и мла- деновачког Солтерса.
У јесен 1906. учествовао је у оснивању Читаонице војних лекара у Ваљеву, а почетком 1923. године био је међу покретачима листа Народни учитељ, чије издавач био Ваљевски окружни одбор за народно просвећивање. Превео је Беконове Есеје и књигу Блеска Ибонеса Тиранија Алфонса Тринаестог, али су му током ратова од 1912. до 1918. године ти рукописи нестали. Преводио је и дела из медицинске струке (Морал и хигијена полног живота Е. Фингера 1920). Посебно је несебично помагао млађим колегама, болеснима и немоћнима. Често је и радо држао јавна предавања. Написао је и објавио књиге: Предохрана код заразних болести у војсци (1908); Ковиљача (1912); Српски солтерс код Младеновца (1906) и Сунце и ваздух (1923).
У браку са Зорком рођ. Симић имао је петоро деце. Троје му је умрло у Ваљеву од 1908. до 1910. године од шарлаха. Кћи Радојка 1919. године удала се за Јосипа К. Прикелмајера, апотекара у Ваљеву и Београду. Син Атанасије (1902-1966) био је професор Београдског универзитета.
За свој предан и плодан рад др Владимир А. Поповић добио је више одликовања и других јавних признања. Поред осталог имао је и Орден Карађорђеве звезде IV реда.
