име: Јордан
презиме: Стајић
име оца: Врање
место: Врање
општина: Врање
година рођења: 1868.
година смрти: 1949.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
др Стајић А. Јордан, војни лекар, санитетски генерал (Врање, 25. I 1868 – Београд, 27. I 1949).
Рођен је у веома угледној трговачкој породици Аристона Стајића. Као војни стипендиста завршио је медицину у Грацу и Бечу, где је специјализирао хирургију на Клиници професора Гусенбауера.
Лекарску каријеру започео је у Ваљеву где је био војни лекар, а касније шеф Хируршког одељења Окружне болнице и Дринске сталне дивизијске станице. Овде је извршио прву хируршку интервенцију па се сматра пиониром хирургије у овом граду на Колубари. Са др Пецићем 1912. године организовао је курс за добровољне болничарке које су имале значајну улогу у предстојећим ратним сукобима.
Као референт санитета Дринске дивизијске области учествовао је у лечењу оболелих и повре- ђених у балканским ратовима. Близина фронта на почетку Првог светског рата учинила је да је Ваље- во за кратко време постало стециште великог броја оболелих, повређених и избеглица па су реквирира- не све школске зграде, хотели, кафане, магацини и други већи објекти за смештај рањеника. Поред хируршких интервенција које је обављао пружао је и значајан допринос сузбијању епидемије пегавог тифуса јер је први у Ваљеву примењивао серуме у лечењу шарлаха и дифтерије. Након противничке офанзиве 1915. године одступа са нашом војском у којој је хирург, кон- султант ВК и начелник санитета Ужичке војске. По приспећу у Скадар оперисао је престолонаследника Александра. На Солунском фронту најпре је био начелник Санитетског одељења ВК 1917-1918, а потом управник Војне болнице у Солуну 1918-1919. године.
По завршетку рата враћа се у Ваљево на положај шефа Хируршког одељења Војне болнице. Након тридесетак година проведених на раду у Ваљеву постаје начелник Санитета III армијске области у Скопљу а затим и начелник Санитетског одељења МВМ. За време службовања у Ваљеву имао је топао и срдачан однос са пацијентима, па му је приређен величанствен испраћај у Скопље 1928. године. У знак захвалности за све што је чинио за Ваљево и Ваљевце изабран је за почасног грађа- нина Ваљева, а и једна улица у Ваљеву добила је његово презиме. Ни он није заборавио Ваљево већ је при Ваљевској гимназији основао Фонд Др Јордана Стајића из кога су награђивани најбољи ученички и студентски литерарни радови.
Био је писац великог броја научних радова и уредник Војно-санитетског гласника. У чин санитетског бригадног генерала произведен 21. октобра 1923, а пензионисан је по молби 10. децембра 1931. године. Током рада у Београду доста је радио на развоју и унапређењу војног здравства, а посебно Главне војне болнице.
За свој рад почаствован је бројним одликовањима и другим признањима. Од домаћих одличја имао је: Орден Карађорђеве звезде са маче- вима IV реда, Орден југословенске круне III реда, Орден белог орла III реда, Орден Светог Саве III реда, Орден Црвеног крста итд. Од страних добио је амерички бронзани орден Црвеног крста, француску Легију части IV степена, грчке ордене Светог Спаса IV степена, Светог Ђорђа и Михаила IV степена.
У браку са Јеленом – Ленком (рођ. Живковић из Београда) имао је кћи Олгу и синове Влајка и Владислава.
