име: Стојадин
презиме: Драгићевић
име оца: Иван
место: село Мионица
општина: Мионица
година рођења:
година смрти: 1915.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Драгићевић И. Стојадин, земљорадник и резервни артиљеријски поднаредник (Село Мионица, Мионица,? – Космај, октобра 1915).
Отац му, Иван Драгићевић, (1856-1908), био је напредан пољопривредник, пре свега одличан воћар и вешт калемар, али и успешан политичар, па је два пута биран за председника мионичке општине, а на парламентарним изборима 1897. године изабран за посланика Среза колубарског у Скупштини Краљевине Србије. Учествовао је у Српско- турском (1876-1878.) и Српско-бугарском рату 1885. године. У браку са Драгињом рођ. Јанковић, домаћицом из села Мионице, Иван је имао три сина и пет кћери. Сви његови синови – Владимир, Миладин и Стојадин били су активни учесници у ослободилачким ратовима од 1912. године. Од њих тројице само је Миладин преживео ратне страхоте, али се он непосредно по ослобођењу земље преселио у Београд. Све Иванове кћери биле су добро удате.
Стојадин је основну школу завршио у родном месту и посветио се пољопривреди. Чим је стасао похитао је на одслужење редовног војног рока. Војску је служио у јединицама тешке артиљерије у Нишу. Као вредан и одговоран војник свакодневно се трудио да поверене задатке обави благовремено и на најбољи начин, па је унапређен у чин резервног артиљеријског поднаредника.
У балканским и Првом светском рату учествовао је као ордонанс Дринске дивизије I позива. Поред тога што је благовремено, поуздано, прецизно преносио наређења претпостављених својим потчињенима и био стално на услузи надређеним старешинама, храбро се борио у свим биткама које је водила његова јединица. Посебно се истакао у одбрани Београда, а нарочито у борбама око Аде Циганлије, Смедерева и на Космају. Нажалост, у окршајима на Космају смртно је рањен октобра 1915. године, где је и сахрањен.
Указом ФАО бр. 11 123, од 15. јула 1915. године, који још увек чувају потомци, одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У образложењу о додељивању високог ратног одличја стоји да је одликован за осведочену храброст на бојном пољу против Аустроугара 1914/15. године.
У браку са Инђијом, дев. Туфегџић, (1888-1967), домаћицом из истог села, имао је троје деце. Син Иван, зв. Мића, рођен је непосредно после очеве погибије.
