име: Радомир
презиме: Елезовић
име оца: Фрања
место: Алексинац
општина: Алексинац
година рођења: 1881.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски пуковник у пензији и резерви
Рођен 6. априла 1881. год. у Алексинцу од оца Фрање и матере Катарине рођене Јовановић.
Основну школу учио у Алексинцу и Зејечару, гимназију у Зајечару (I). Шапцу до IV) и у Београду, где је завршио гимназију са матуром у II (Вуковој) гимназији. Онда је ступио у Војну академију. У жељи да прошири своје опште образовање, уписао као официр 1910. године на филозофски факултет (одсек германистике) Београдског универзитета, па је положио и дипломски испит 1914. г.
У току водничке каријере био је: од 1901 год. водник у VI пуку; од 1910 год. командир чете у XIV пешад. пуку; од 1912 год. (марта), командир 3 чете 2 батаљона VIII пешад. пука, коју је чету водио у Турском и Бугарском рату; од 1914 год. јула, командант 1 батаљона VIII пука; од 1918. год. од марта до новембра на расположењу Врховне команде за оснивање Војног музеја; од новембра 1918. год. до септембра 1920. год. командант 1 батаљон 27 пука; краће време класни старешина у Војној академији, командант 30 пешад. пука до априла 1922 год. потом командант Кичевског па Бањалучког војног округа.
Године 1926. пензионисан је по молби.
У Балканском рату учествовао у борбама на Куманову и Битољу. У Бугарском рату на Каменитој Чесми и Цар Врху. У Европском рату: првих дана у Београду, у тврђави, на Бановом брду и ади Циганлији; о преласку у Срем, преко Купинова, борио се у Феничкој шуми и на Петровчићу; онда на Ободнику (Мачков камен) на Милетиној коси, Маљену, Сувобору, Рајцу, Руднику. 1915. године, на Ропљевским Пивницама, па приликом повлачења преко Зајечара, Алексинца, Кожеља, до тромеђе и Мачије Стене, на којој је учествовао у крвавој борби, последњој у овом периоду. 1916. године на Лерину, Острву и Горничеву, Шумовитој коси, Старковом Гробу, Чукама, Рапешу па у рововској војни.
Његов рад на хуманим, просветним и витешким пословима види се из ових података: 1911 год. председник друштва „Пријатељи народне одбране”, у Књажевцу; 1921 год. старешина Сокола у Призрену; 1923. год. оснивач и старешина Сокола у Кичеву; 1924 год. старешина Спорт клуб „Крајишник“, Бања Лука; од 1928 год. непрекидно, председник Првог Београдског певачког друштва: од 1929 год, непрекидно, председник Средњошколске матице ратних сирочади у Београду.
Одликован пре ратова Споменицом Краља Петра I, у ратовима: Сребрном и Златном медаљом за храброст и Медаљом за војничке врлине, Орденом Белог орла са мачевима IV реда, Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, Француским орденом Почасне Легије V реда и ратним Споменицама; после ратова, као пензионер, Југословенском круном IV реда, и Св. Савом IV реда.
Ожењен почившом Хермином, рођеном Рот. Има сина Ивана, дипломираног техничара и кћер Олгу удату за Обрада Милића – чиновника Народне банке, од кћери има два унука. (Податак из 1936.).
(Споменица XXXII класе)
