име: Милорад
презиме: Гођевац
име оца: Васа
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1860.
година смрти: 1933.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Гођевац В. Милорад, лекар и национални радник (Ваљево, 12. III 1860 – Београд, 21. IX 1933).
Син Васе, трговца-извозника, и мајке Анке, рођ. Карамарковић, домаћице.
Основну школу и нижу гимназију учио је у Ваљеву. Више разреде гимназије завршио је у Београду, а медицину студирао и завршио у Бечу. Као стипендиста Ваљевског округа присуствовао је сахрани кнеза Александра Карађорђевића и због тога изгубио стипендију. Радио је прво као срески лекар у Књажевцу, па као лекар београдске општине и од 1899. био шеф општинских лекара у Београду. Током 1925. године постављен је за начелника у Министарству социјалне политике и ускоро пензионисан. Држао је јавна предавања о чувању и неговању здравља. Један је од зачетника оснивања хитне медицинске помоћи у Београду. Радио је на оснивању уређењу завода за стерилизацију млека. Био је члан Српског лекарског друштва (убудуће: СЛД) и аутор више објављених дела.
Од 1903. године почео је окупљати становнике Београда, родом из неослобођених крајева који су били под турском окупацијом. Сматрао је да српски народ у Старој Србији треба заштити од Арнаута и Бугара. Био је иницијатор и један од организатора четничке (комитске) акције у још неослобођеним крајевима од Турака. Организовао је 1904. године Одбор за руковођење том акцијом, у коме су били ангажовани истакнути родољуби и јавни радници. Радио је на прикупљању четника и материјалних средстава.
Учесник је балканских и Првог светског рата. Добио је чин санитетског потпуковника. Учествовао је у раду Друштва Свети Сава и другим националним и хуманитарним организацијама. Био је члан масонске ложе. Побратим и члан управног одбора Београдске задруге.
Његова супруга Љубица, рођ. Ђурић, лекар, завршила је средњу школу у Београду и дипломирала на Медицинском факултету у Женеви, где је промовисана за лекара. Специјализирала је интерну медицину и радила од 1896. као лекар Опште државне болнице у Београду. Крајем 90-их година XIX века била је на служби у Београдској општини, као општински лекар. Током балканских ратова и Првог светског рат била је лекар ОДБ мобилисана и радила у Резервној војној болници, која је била смештена у Капетан-Мишином здању.
Милорадова кћи из првог брака Анка, удата Суботић (Београд 1890 – Њујорк, 1983), школовала се у Србији, Немачкој и Француској. Завршила је Правни факултет у Београду, где је и 1932. године одбранила докторат. Била је члан више државних делегација које су учествовале на бројним међународним правним скуповима, а посебно се истицала у борби за права жена. Удата за Ивана Суботића, нашег дипломату у Лондону 1941. године, где су и провели Други светски рат. Потом су отишли у САД, где је остала до смрти. Била је блиска пријатељица сликарке Милене Павловић Барили, књижевника Јована Дучића и многих других познатих личности.
Др Милорад Гођевац одликован је Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом белог орла и Медаљом за ревносну службу.
