8.
Јутрос пријатно а мало прохладно. Снег се још копни. За доручак добисмо пасуља. После доручка седимо јер немамо посла. Да видимо доцније. За ручак добисмо купус са месом, прилично замашћен. Дође Мита Королејић таман кад довршисмо ручак, те поседе дуже, а затим оде и Раде са њиме. Напољу хладно.
Од Јове добисмо карту и на њу му одмах одговорих. Миља, Гашић и Шкембаровић добише пакете са дуваном. А ми да ћутимо и гледамо. Шкембар доби и суцука. За вечеру добисмо репу, коју поједосмо уз по парче купљеног леба, пошто за ручак бејасмо појели цео лебчић што добијамо. После вечере одох код Живка и Аце, те од туге певасмо. Скувасмо кафу и Александар тулећи шпирит осмуди бркове. Са Француског фронта чују се добри гласови, наиме: заузели Перон (или Трон) и заробили 19 хиљада војника, 450 официра, 180 топова и повише бацача мина. О миру се престаде говорити. Затим дођох и легох. Било ми је хладно. Али од после пола ноћи настаде топлије.
9.
Јутрос први дан зиме. Напољу благо. Снег се сав окопнио. За доручак добисмо чаја, који пописмо уз парче леба. Идох код бегова, угостише ме дуваном. Раде не пристаде да идемо на рапорт да се јавимо за Србијанске поданике, те да тамо пређемо, мада се ја бејах категорички решио. Раде почео поједине да брије и Јован Анђелковић, да не би плаћао берберу, дође да га Раде обрија, те му даде цигар дувана. Јуче идох код доктора и јавих се да сам болестан, али ме на дијету не прими, него ми даде прашкове те ми изађе мућак. За ручак добисмо саљотки и купуса који са апетитом поједосмо. После ручка седесмо. Раде пошао у Србијански лагер, али га стражар вратио и одузео му крст. За вечеру добисмо репу. Са Радом се споречкасмо што неће да прими и да је једе, јер и мени гатко али морам да бих хлеб уштедео. Он намераваше да једе са пекмезом, али да бих и њега уштедео узесмо само по залогај леба са тим назови пекмезом. То је прави наш пестиљ који Раде купио за 4 круне пола киле, због чега се, такође, са њиме пољутих.
Пошто примисмо репу, придружи ми се и он те једе исте. А уз репе имадосмо и мало купуса од додатка од ручка и једну печену саљотку. После вечере у Канцеларији спремаше спискове раденика да их сутра прозивају. Ја купих један војнички лебац од Јера Малишића из Црног Луга за 12 круна лагерских, а продају се по 13 и 14 круна лебац. Новога нема. Напољу прилично хладно. Ветар дува југоисточни.
10.
Јутрос за доручак добисмо пасуљску чорбу без зрна пасуља, јер то што је било узели кувари, казанџије и старешина са писаром, а нама доста је и вода. После доручка прозиваше раденике. Међу њима и Рада са осталих шест Пећанаца. Идох да се молим горе-доле код лагерских старешина али не би вајде него обећаше за после подне. За ручак добисмо купуса и саљотке. Ја оставих мало купуса за вечеру а Раде поједе сав. После ручка се поново молисмо и обећавасмо паре, али нам не би помоћи. Рекоше да се погоде заменици, те сви погодише по једног за по 30 круна, али да видимо да ли ће им што помоћи. Да би заменику платили узајмисмо код Живка и Аце 20 круна а друге да видимо. Ја радих до у ноћ, а Раде оде са раденицима да прими одела и ципеле. Ноћас добисмо две вреће ћумура, али не као други пуг него ситан. За вечеру имамо репу те одох да испечем и рибу. Раде се са раденицима врати таман пре вечере, али им одело не дадоше него оставише за сутра, а заменике им не примише. Време хладно прилично. После вечере одох код Живка и Аце да им се захвалим. Од муке а да би и разбили бриге, певасмо са Ацом разне старинске и црквене песме.
Вративши се отуд мало поседесмо а затим легосмо. Ја узех прашак од грчења руку. Спавасмо добро; прашак ме беше угрејао, па ми се рука не грчи ноћас.
11.
Јутро претопло. За доручак добисмо чаја са румом. У 8 сати пођоше наши за одело. Вратише се тек у 1 после ручка. Сви добише одела и цокуле добре. Рекоше им да ручају па да се прикупе у 2 по подне. Тад их поново прозиваше и записаше занатлије. Раде се такође јави за терзију. Али Филип Царичић, који ће им бити старешина, рекао беше Раду да ће га поставити над кујном за комесара. Дадоше им и шаторе и казане. Ипак их распустише по баракама с тим да се сутра у 8 сати прикупе. За ручак добисмо купуса с месом, али меса ни мрвице не бејаше. Ипак мало купуса остависмо за вечеру, у који помешасмо супу од репе. А репу уз бибер и со поједосмо тако. Данас целога дана пуцаше топови.
Ђурашковићку и другу јој жену официра конфинираше. Последња је стављена у затвор због извесног преступа. Пејановићу и другу му Нешу саопштише да ће их сутра конфинирати. Зато Пејановић распродаде сав свој дуван, те му Лека и Сима узеше 15.000 цигара за 3.000 динара, да му наплате у Пећи. Због одласка наших у раденике узбуђење је овладало свима нама. Да бих Раду дао још коју пару, узех од Леке 10 круна, те му са њима заједно учинише 30. Гаљу дође од куће кафа помешана са туцаним шећером, а такође и Живку и по 100 круна пара. Многим Црногорцима пакети из кућа и Швајцарске, и у њима највише дувана а Шасивар-бегу дођоше од куће и ћуфте, месо, суцук, вунене чарапе 6 пара и сваки пар пун сложеног дувана. И Леки дођоше цигаре али некако оквашене те их распарчасмо да би дуван у друге пиксле напунили. И данас пуших џабе. После вечере одох опет код Живка и Аце, те Ацо написа Пејановићеву брату да му шаље пакете. Надам се да ће и мени штогод пасти у део, јер је и Живко писао другима. Иначе хлебац се данас продаде по 8 круна старих а најниже 14 лагерских. Ево сви полегаше, те се и ја спремам да легнем, а сутра шта Бог да! Ноћ беше хладна.
12.
Јутрос мало прохладно и слана пала. За доручак добисмо чорбу од пасуља. Наши се спремају за полазак. Један кувар прича нам да у магацину потписују комесари уместо репе другу менажу, а нама дају репу. Ово нам даде видљива знака да комесари са онима у магацину краду колико могу.
После доручка Рада са друговима поново прозиваше. Саопштише ми да идем у Неџидер. За ручак добисмо по парче бакалара и купуса. После ручка поново их мучише и уређиваше, а рекли им да ће наши као занатлије бити одвојени. Узеше им новац лагерски да им промене. Раде понесе са собом само 30 круна јер више немадосмо. За вечеру добисмо репу и уз њу поједосмо парче бакалара које од ручка остависмо. Ветар дува јужни. Време је притопло. Паде мало кише ноћу.
13.
Јутро умерено хладно. Ветар северозападни. За доручак добисмо чаја. После доручка одмах окупише раденике и уредише их по водовима. Многима одузеше државне ствари, које су два пут добијали. Гураше их као стоку. А и јесу већина марва божја. Ручаше у 11 сати на ледини. За ручак добише по пола саљотке и кромпир. Раду испекох саљотку. Таман пред полазак стигоше нашим Пећанима: Гаљу, Живку, Чичи и Ј. Анђелковићу масло, Сави Гашићу, Миљу и Драгету веш, дуван и друге ствари. А нама не дође ништа. Наше је утукао Бог, те не смеду да шаљу!!!
У 12 без четврт пођоше наши. Ја пређох у кревет са Миром Протићем. За вечеру добисмо репу коју поједох уз кромпир од ручка и парче саљотке. Седосмо до 10 а затим легосмо. Ноћ пријатна са малим ветром.
14.
Јутрос умерено хладно. У 5 сати дође цуксфир те ме пробуди за полазак у Неџидер. Мира ми даде, а и Инојчрћ и Димић дадоше ми паре да им купим сланине и кобасице. Ја јуче на једвите јаде промених 10 круна на каси и то пошто сам трипут ишао у Канцеларију. Са Бајом идох и код Вукова, али он не хтеде ни да чује. Одох јутрос пред Команду те чеках два читава сахата. На послетку дође исти цуксфир те ме ослови са речима: Сад већ доцкан пошто до сад нису дошли да те воде, па ћеш може бити ићи око подне или сутра. Те се вратих натраг. Дошавши у бараку затекох доручак те попих порцију чорбе од пасуља. Затим одох да се јавим Живку и Аци те и код Аце покусах порцију чорбе. Затим се дадох на посао. Поводом одласка раденика бараке се неке упразниле те размешташе раденике у једну бараку и од истих издвојише неколико још способних за рад и упутише их на лагерске радове, а остало, неспособно оставише. Дебата се читава води и око комесара кухињског, пошто се једна кујна мораде затворити, те уместо досадањих комесара назначише за истог досадањег надгледаоца чистоће у лагеру Филипа Ђукића. У нашу бараку преселише се Љуба Зечевић – старешина и Иван Чукић. У недостатку раденика траже се и из интелегентних и трговаца. За ручак добисмо кромпир и по парче бакалара, те исти са мало јела оставих за вечеру. Лека доби од куће гурабије, а Гаље, Живко и Чича масла. Црногорци се претрпаше пакетима. Радојковићу дође цело прасе и пуно којешта. За вечеру добисмо репу. После вечере идох код Живка и Аце. Дођоше и Шасивар и Аџија. Разговор се водио о много којечему, а такође и о томе да ли ће Шасивар кад пође кући проговорити коју против интернирања. Аџија тврђаше да би он, кад би био помилован, чим одавде оде, одмах тражио узрок свога интернирања, па макар ставио себе на коцку и за поновно интернирање. А Шасивар то оповргаваше, него он намерава као паметније да поступи да сад прећути, па доцније да тражи узрок. Дошавши отуда, легох. Ветар дува, још северац, а ћумура немамо довољно те нам барака није баш топла.
15.
Јутрос четвртак. Јутро прохладно. Ветар непрестано дува. За доручак добисмо чаја у који задробих парченце леба које имадох, те ако не будем купио за ручак, а ни за вечеру, нећу имати леба. Удесих са Лазом да и данас узмем следовање, а он да узме два дана узастопце. После радих. За ручак добисмо купуса и меса, те мало јела оставих за вечеру. После ручка одох у лагер, а претходно начиних себи значку за прелаз са натписом “шнајдер”. Даде ми Лаза новаца да му купим лебове, те уговорисмо да му их протурим преко жице где се пакети примају, тако и учинисмо.
Са Милутином куписмо лебове и протурих му и један добар за мене. Купујући лебац код једнога, заборавих круну, а и он се учини невешт, али чим вечерасмо одмах одох те му је узех. За вечеру добисмо, као и обично, репе. Узех две порције, те се накрках са репама добро. После одох у лагер те вратих круну од онога и одох у кантину. Тамо нађох Јанићија Костантиновића те се почастисмо. Вративши се отуд, узех да шијем Живку јастук, те сам га шио од 7 до 12 у ноћи, па ипак цео не доврших. Ноћ хладна а ћумура за фуруну не имадосмо ни драма. Говори се да ће из нашег лагера још 300 душа да иду на рад. Од новости нема важних вести. После ручка многи наши добише кајмака, масла и кобасице, као и остале ствари. Мени још ништа, а од Јове добих карту од 7.12. у којој каже да не смеду да шаљу.
16.
Јутро хладно, са сланом. За доручак добисмо пасуљску чорбу које узех три порције, те 1 и по са парчетом леба поједох, а остало оставих за ручак и вечеру. За ручак добисмо по 3 саљотке на четворицу и купуса. Ја купих две саљотке са хајваром за круну. Радих целога дана. За вечеру добисмо репу, те уз њу поједох парче рибе печене и мало купуса од ручка. После вечере радих до пола ноћи. Ноћ хладна и ветровита са кишо.м, а и дању пада киша.
17.
Јутро пријатно. За доручак добисмо пасуљску чорбу, које узех две порције те једну поједох за доручак а остало оставих за ручак. Идох у официрски лагер да једне панталоне сашијем на машини, не дадоше ми. Долазе депеше и пакети. И ја добих депешу од куће. Говори се да ће покупити још Црногораца за рад. Новости нема важних. За ручак добисмо кромпир који помешах са пасуљем јутрошњим, те мало више густине оставих за вечеру а чорбу поједох. После ручка радих до вечере. Илији Шантрићу дође од куће колач, пшеница и свећа славска. Он слави Св. Николу. Пакет му узе по пуномоћју Спаса Гашић а Сими Радевићу не дадоше пакет Томин. Старешина лагера промени нам се, а комесар кујне остаде исти лопов. За вечеру добисмо такође репу уз коју поједох парче рибе коју испекох у фуруни, пошто у кујни угасише ватру и не дадоше да се пече. Уз то поједох и јутрошње јело што бејах оставио. Затим одосмо са Ј. Анђелковићем код попова који живљаху много горе и нечистије но и гори од нас. Шћућурили се око фуруне па, као авети неке, греју се. Од њиховог одласка нема ништа. Затим одох код Живка. Бејаше са Ацом пошао код Турака те их тамо нађох. Седосмо дуго и шалисмо се. Поче јак северозападни ветар. Изишав отуда, ветар нас заношаше. Наши из бараке излазише нетоме те Миру и Леки однесе капе са главе а Миља Радевића одбаци за неколико корачаји у напред. Ипак није тако хладно. Ноћу излазих за малу нужду три пута. Ипак ми је у кревету било топло.
Недеља. Јутро прохладно. За доручак добисмо чаја, у који удробих пола векнице а пола поједох још синоћ са кафом јер бејах огладнео. А векницу ту купих онога дана кад и лебац. За ручак добисмо купуса са мрвицама меса. У моју шољу дође само мрвица меса и мрвица џигерице да их једва нађох у задробљеном лебу. До ручка пеглах кошуље а после ручка реших да се одмарам. Идох са Миром у Српски лагер и видех у болници бедно стање болесника. Ветар дува силан. Понео бејаше кровове од двеју барака. За вечеру добисмо кромпир. После вечере крпих Сими чарапе. Време променљиво са кишом и ветром. Ноћу излазих три пута.
19.
Јутро прохладно. За доручак добисмо пасуљску чорбу коју узех три порције те пола оставих за вечеру. До ручка радих. Напољу ветар и киша, променљиво. Јавих се доктору за дијету: обећа да ће се постарати да се свима побољша храна. За ручак добисмо по пола саљотке и кромпирску чорбу.
Испекох целу саљотку коју пре неки дан купих, те пола задробих у јело а пола, са пола порције кромпира, оставих за вечеру. Једох слатко. После ручка радих до вечере. За вечеру добисмо репе које узех две порције, а и Ристо ми даде своју, те две порције помешах са јутрошњим јелом и поједох са пола порције леба што бејах оставио за вечеру. Надух се као бубањ од репе. Напољу киша. После вечере крпих панталоне Ејуп-бега те зарадих 2 круне. Ноћу излазих на пишање 4 пута.
20.
За доручак добисмо чаја. Киша пада јака. Чај попих са једном земичком малом а парченце леба оставих за доцније. Са парчетом бомбоне поједох још пола мале земичке. Иван и Ђорђе готово се добро завадише зато што Иван заступаше новоослобођене крајеве који су пострадали, док Ђорђе, напротив, заступаше старе крајеве. Јуче у 4 сата по подне наврши нам се 6 месеци боравка у Болдогасоњу. Дакле свађа између Ђорђа и Ивана већ почиње, а слутили смо им још чим је Иван прешао у наше оделење. Миље и Миџа траже место да пренесу кревет, пошто им тамо, на њиховом месту, капље. Киша пада. За ручак добисмо по парче бакалара и кромпира а за вечеру репу. Стомак ми се наду али сам ипак гладан, те сам после са кафом појео парче леба, које од вечере уштедих. Миље, Миџа, Вучић и Ђорђе кувају пасуљ те богато једу. Данас долазише пакети многима из Пећи, а Црногорцима из Швајцарске. Из Лозане стигоше појединима и Александру богати пакети. Са дијете смакоше многе и многе опет ставише на исту. Ја радих целога дана али још не доврших панталоне него ми остадоше за сутра да их довршим. И ноћас сам излазио на пишање често.
21.
Јутро хладно, ветар дува доста јак. За доручак добисмо пасуљску чорбу. После доручка доврших панталоне и идох да се и ја јавим доктору за дијету. Одбише нас до прекосутра а чекасмо доктора таман до ручка. За ручак добисмо по пола харинге добре и купуса резанца. Харингу оставих за други пут а испекох целу саљотку, те пола удробих у купус да бих га замастио а пола оставих за вечеру. Бејасмо први те узех порцију додатка коју оставих за вечеру. Тражаше се из Канцеларије занатлије: тишлери, ковачи и други. Јавих се за шнајдера, али им шнајдери не бејаху потребни, те опет остадох да гладујем у жицама. И данас стигоше пакети из Швајцарске многима, а међу осталима Живку, Гаљу и Ђорђу Инојчићу. Гаљу дође од куће леблебија и очишћени ораси, а такође и Живку. Зору Радевићу дођоше од куће паре у кајмаку, те сви наши писаше кући да им тако шаљу. Ја јуче писах карту кући, а и данас поново, те додадох да питају код Зоре како су њему упутили кајмак да и мени упуте. Дошло је из Швајцарске за интерниране ориза, кафе, шећера и сланине, али се не зна да ли ће нам поделити или дати у кујну. Сви се, уопште, слажу да старешине барака траже да нам се подели да се не би у кујни све покрало. Добих од куће карту од 18. 12. по новом у којој ми Милева јавља да је дала гувернеру молбу и да зна да ми овамо оскудевамо у лебу. Прочитах нашима што их веома узбуди, те Јован и Риста почеше да плачу. Са фронтова се ништа не чује а за мир говори се да је Антанта одбила Немачку и да од тога нема ништа. О поповима и њиховом пуштању такође нема ништа. Турцима и данас дадоше: шећера, масла и брашна да праве алву. Турци добијају пасуљ по 3 гроша кило, а кромпир по 1 грош кило, док, међутим, они наши што купују пасуљ, купују га по 3 старе круне кило, а кромпир по 1 и по и 2 гроша стара. За вечеру добисмо опет репу. Одох да угрејем купус у кујни, кад тамо, сакупило се више од двадесет људи са шољицама и рибом, те ко подгрева купус од ручка лагерски а ко болнички, а ко белу кафу болничку. Неки, пак, кувају консерве а други консервирану супу; трећи, пак, пеку рибу. Еле, у кујни читав вашар. После вечере одох код Живка и Александра те пих кафу са сахарином заслађену.
Вративши се отуда око 8 и по сати, имаше ватре у фуруни те пеглах кошуље и крагне. А пошто имадох и мало кафе и бејах огладнео, скувах кафу житку без шећера те поједох са парчетом леба. Напољу целога дана дува јак северни ветар, а и сад такође. Око 7 сати поче киша са ветром али брзо престаде. Сад је сахат 1. Сви спавају, а ја пишем ове редове јер ми се не спава од бриге шта раде код куће и што ми још ништа не послаше од јела и што ми и одело не стиже, и где ми је и како је Раде са друштвом. Али ипак, да бих сутра био бодрији за рад, да бих зарадио коју пару за лебац и друге потребе, морам да легнем и ево ме одох ка кревету…
