име: Богољуб
презиме: Илић
име оца: Станко
место: Уб
општина: Уб
година рођења: 1881.
година смрти: 1956.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Илић С. Богољуб, официр – армијски генерал и познати политичар (Пожаревац, 22. II 1881 – Београд, 23. IV 1956).
Потиче из угледне трговачке породице Јулијане и Станка, која се крајем XIX века преселила у Крагујевац. Браћа (Данило, Борислав и Бранислав) лекари и фармацеути.
После основне школе и гимназије завршио ВА – Нижу школу са XXXI а Вишу са XIII класом. Током 1907. године био је на студијском боравку у Немачкој. Завршио је и Артиљеријску школу гађања, а од 1912. године био је приправник за генералштабну струку. У чин капетана унапређен је 1908, мајора 1913, пуковника 1920, бригадног генерала 1925, дивизијског генерала 1930. и армијског генерала 1937. године. У миру је био командир вода у Шапцу, командир батерије у Алексинцу, командир дивизиона и командир вода у АПШ у Крагујевцу. Од 1907. до 1912. био је командир VIII батерије Дринског артиљеријског пука у Ваљеву.
За време балканских ратова био је командант железничке станице у Лесковцу, ордонанс у Штабу III армије и Штабу Приморског одреда у Албанији и поново у Штабу III армије. У Првом светском рату бивао је: начелник Штаба Крајинског одреда, а после реорганизације наше вој- ске на Крфу 1916. постао је начелник Штаба Дринске дивизије, а од 1917. године начелник Штаба Вардарске (касније Југословенске) дивизије. После пробоја Солунског фронта одређен је за начелника штаба Скадарских (касније преименованих у Јадранске) трупа које су учествовале у ослобођењу Црне горе и Боке Которске.
Након рата био је начелник штабова Зетске и Потиске дивизијске области, помоћник начелника штабова II и III армијске области, командант XXI пешадијског пука, в. д. начелника и начелник штаба I армијске области, и Оперативном одељењу ГШ, начелник штаба V армијске области, командант I коњичке дивизије, командант Дравске дивизијске области, командант Боке Которске, други помоћник начелника ГШ, в. д. команданта II армијске области и помоћник Врховног инспектора војне силе.
У пучистичкој влади 27. марта 1941. године постао је министар војске и морнарице. Ту функцију обављао је и после Априлског рата 1941. године у Јерусалиму и Каиру, а разрешен је јануара 1942. године и убрзо пензионисан. После рата живео је у Француској, а на позив нових власти вратио се у земљу 1953. године. Након тога углавном је живео у хотелу Касина у Београду, о државном трошку. Написао је своје мемоа- ре од 1898. до 1942. године које је др Миле Бјелајац приредио и објавио под насловом Мемоари армијског генерала Богољуба С. Илића 1898- 1942.
Женио се два пута. Најпре са Љубицом, кћерком Клаудија Прикел- мајера, апотекара из Ваљева са којом је имао кћи Цицу, која је умрла у 20-тој години. Пошто је Љубица умрла 1914. године оженио се 1927. године Велинком, кћерком Лазара Михаиловића, поседника и кафеџије из Бајше.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена и другим високим домаћим и страним одликовањима.
