име: Илија
презиме: Илић
име оца: поп Тона
место: Сијеринска Бања
општина: Медвеђа
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Илија Илић звани „Други Обилић“ спада у ред најистакнутијих српских ратника са села. Поред Карађорђеве звезде с мачевима, Илија поп-Тоне Илић носи војну медаљу Француске Републике која ако се додели официру мора да се носи испред било којег реда Легије части. Поред тога Илија носи Георгијевски крст руског цара. Имао је Илија и сва друга одличја за храброст и све споменице за ратове Србије од 1912. до 1918. године.
Поред одличја Илија је за своју храброст више пута истицан наредбама пуковског, дивизијског и армијског ранга. Био је познати бомбаш прве чете трећег батаљона шеснаестог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива. У једној наредби се истиче да је „редов Илић учинио следећа јуначка дела због којих је предложен и одликован“. У борби вођеној 27. септембра ове године увече приликом напада на непријатељске ровове на источној ивици села Брода а на левој обали Црне реке, први је прошао непријатељске жице и бомбама чистио ровове од непријатеља. Исте ноћи за време два непријатељска хитра напада прикупио је бомбе од осталих војника и неустрашиво их бацао на непријатељске бомбаше са којима се прса у прса био. Том приликом погинуло је од бомби, које је он бацио неколико непријатељских бомбаша. Један од њих је погинуо од сопствене бомбе коју је држао стиснуту у песници не могавши да је баци. На тај начин спречио је заузеће саобраћајнице кроз коју је непријатељ вршио контранапад и обезбедио одржавање заузетог положаја.
За време ноћног напада извршеног 16. октобра текуће године у четири часа, североисточно од села Грдилова, ушао је први у непријатељске ровове на Каменитој чуки и бацајући бомбе истерао је непријатеља из ровова те је Каменита чука била заузета. За време непријатељског контранапада, жртвујући себе да би спасао чету, бомбама је омогућио повлачење чете са Камене чуке, које је извршено по наређењу и ло извршеном задатку последњи се повукао. У дневном нападу извршеном 16. октобра ове године у неприатељском контранападу вршеном истог дана бацио је око 50 бомби у непријатељске ровове, у које су непријатељу долазила појачања. Кад је последњу бомбу бацио на непријатеља узео је једног полумртвог раљеног војника, потпоручника Драгољуба Љ. Ђорђевића и на леђима га изнео из најјаче пушчане, митраљеске и бомбашке ватре, не хтејући да дозволи да његов водник и мртав остане у непријатељским рукама. За време преношења потпоручник Ђорђевић му је издахнуо на леђима…“
Илија Илић је до смрти живео у Сијаринској Бањи. Ту се дружио са познатим витезом Миком Милошевићем. Са њим се и побратимио.
Илија Илић је умро у Сијеринској Бањи и сахрањен је на гробљу изнад саме бање. На гробу је осредњи споменик са натписом да ту почива други Обилић.
На фотографији која потиче са Солунског фронта поред Илије Илића који седи са његове десне стране брадом је познати ратник Илија Мићуновић а између њих двојице стоји Јоко Токовић, рођени брат троструког витеза Божа Токовића из туларске општине.
