име: Михаило
презиме: Јакшић
име оца: Димитрије
место: Добри До
општина: Куршумлија
година рођења: 1890.
година смрти: 1920.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Комита у бугарској одори
Михаило Димитријев Јакшић рођен је у Добром Долу у Косаничком срезу код Куршумлије 1890. године у бројној породици Јакшића, досељене из Црне Горе. Учесник је балканских ратова и један од организатора топличког устанка у Косаничком срезу.
Према казивању старијих људи из Доброг Дола Михаило Јакшић је био истакнути четовођа у топличком устанку и командовао је са 120 комита. Михаило је након угушења топличког устанка, пао у бугарско ропство и одведен у Бургас на обалу Црног мора. Тамо су били присиљени да по цео дан тежаче носећи воду, што је Михаило с групом заробљеника из Косанице и четири брата искористио и ликвидирао бугарског стржара и побегао. Пошто је одлично говорио бугарски, он се преоденуо у бугарског војника и остале као заробљенике провео кроз целу Бугарску. Потом су били принуђени да се неколико месени скривају по Косаници и Јабланици, најчешће у земуницама својих јатака све до пробоја солунског фронта. После пробоја солунског фронта, с групом косаничких комита пробија се кроз борбене линије бугарских и аустријских војника и прикључује српској војсци негде близу Овчег поља и учествује у борбама српске војске до коначног ослобођења и уједињења.
Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима одликован је за личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у борбама 1914-1915. године.
Михаило Јакшић, артиљеријски каплар, погинуо је 1920. године на старој српско-турској граници од заседе албанских одметника.
У балканским ратовима одликован је Михаило златном и сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
Ову штуру причу о Михаилу Јакшићу, испричао је Драган Јакшић из Аранђеловца, где се недавно иселио с Косова, а коју је више пута слушао у кући Јакшића у Добром Долу од свог деде Радосава, који је с Михаилом и још три брата био учесник топличког устанка.